Tripl test

TRIPL (triple) TEST – Šta je i kako se tumači?

Pored dabl testa, trudnice često zanima da saznaju više o tome šta je tripl test i zašto se on radi. Skrining testovi, kao što su dabl i tripl test, pomažu da se utvrdi da li je neophodno trudnicu uputiti na dalje dijagnostičke pretrage, ukoliko neki od parametara pokažu takvu potrebu.

Ako rezultati dabl testa, koji se radi od 12. do 14. nedelje trudnoće, pokažu mogućnost prisustva neke od hromozomskih anomalija, tada lekar trudnicu često upućuje na tripl test, koji se izvodi od 15. do 20. nedelje trudnoće.

Tripl test je, kao i dabl, neinvazivni prenatalni skrining test, ali za razliku od neinvazivnih prenatalnih testova (NIPT), on kao i dabl daje rezultat kroz statističku verovatnoću.

Za razliku od navedenih skrining testova, postoje i dijagnostički invazivni testovi, koji služe za konačno postavljanje dijagnoze. Dijagnostički invazivni testovi su amniocenteza i biopsija horionskih čupica. Skrining testovi se koriste za utvrđivanje potrebe da za daljim invazivnim dijagnostičkim ispitivanjima.

Svrha skrining testova je prepoznavanje onih trudnica koje imaju povećan rizik da beba ima neku od hromozomskih anomalija, odnosno poremećaj u broju hromozoma bebe ili poremećaj u strukturi hromozoma (koji se utvrđuje VERACITY prenatalnim testom, čak i kod blizanačkih trudnoća). Prednost skrining testova je ta što su neinvazivni, te samim tim ne nose apsolutno nikakav rizik po zdravlje trudnice i bebe. Ako skrining testovi pokažu visok rizik, tad se trudnica upućuje na invazivne dijagnostičke analize, a u slučaju negativnog nalaza skrining testa, trudnica izbegava invazivne procedure.

Cilj tripl testa je da se utvrdi stepen rizika postojanja najčešćih hromozomskih poremećaja, odnosno preciznije: 

  • Daunovog sindroma (trizomija 21 – gde svaka ćelija u organizmu ima tri kopije hromozoma 21, umesto uobičajene dve), 
  • Edvardsovog sindroma (trizomija 18 – ona nastaje zbog prisustva tri hromozoma 18 u svakoj ćeliji, umesto uobičajena dva) ili 
  • defekata neuralne cevi (poremećaji u razvoju mozga i kičmene moždine).

Tripl test sam po sebi (bez dodatnog ultrazvučnog nalaza i dijagostičkih testova) daje samo statistički iskaz o povećanoj šansi, ali ne postavlja dijagnozu. 

Šta analizira tripl test, a što nije prethodno analizirao dabl test?

Ono što za razliku od dabl testa analizira tripl test, jesu naredni parametri iz krvi majke:

  • AFP: protein koji proizvodi fetus;
  • hCG: hormon koji stvara placenta i
  • E3 (nekonjugovani estriol): estrogen koji stvaraju placenta i fetus.

Svaki od gore navedenih markera (AFP, hCG i E3) daju određeni uvid u genetske poremećaje koji se potencijalno mogu javiti. Kada se uzmu u obzir vrednosti ovih parametara, u kombinaciji sa nalazom ultrazvuka i sa ostalim faktorima, kao što su starost trudnice, hronične bolesti, višeplodna trudnoća, period trudnoće i ostalo, tada se vrši procena koliki je rizik da kod bebe postoji određena hromozomska anomalija.

Dakle, da zaključimo: tripl test spada u kombinovane biohemijske testove, gde se kombinuju podaci koji su dobiveni na osnovu biohemijskih parametara iz krvi trudnice i nalazi ultrazvučnog pregleda.

Koji parametri su važni za tripl test?

Parametri koji su izuzetno važni za tripl test su:

  • starost majke,
  • broj fetusa, odnosno da li je višeplodna trudnoća u pitanju,
  • BMI, odnosno težina majke,
  • da li je trudnoća začeta prirodnim putem ili VTO,
  • navike i zdravstveno stanje trudnice (konzumiranje cigareta, dijabetes i ostalo).

U kojim slučajevima se preporučuje Tripl test?

Tripl test se preporučuje u sledećim slučajevima:

  • kod lošeg nalaza dabl testa (kada rezultat pokazuje visok rizik na pojavu hromozomskih anomalija),
  • kod trudnica koje su starije od 35 godina,
  • kod trudnica sa dijabetesom,
  • u slučaju postojanja porodične istorije gde su se rađala deca sa anomalijama,
  • u ostalim slučajevima po proceni ginekologa.

Za izvođenje tripl testa nije potrebna nikakva prethodna priprema, ali se pre laboratorijskih analiza radi detaljan ultrazvučni pregled. Tačnije, poželjno je da se sve to uradi u jednom danu, jer se mora uzeti u obzir da je ovo kombinovani test i da je izuzetno važno da sve navedeno bude usklađeno, kako bi rezultat mogao biti što pouzdaniji.

Koliko je pouzdan tripl test?

Statistički podaci o pouzdanosti su sledeći:

  • U slučajevima defekta neuralne cevi, kao što je spina bifida, Tripl test uspešno predviđa defekat u 80 od 100 slučajeva,
     
  • U slučajevima defekta neuralne cevi, kao što je anencefalija, Tripl test uspešno predviđa defekat u 90 od 100 slučajeva,
     
  • U slučajevima Down sindroma, Tripl test uspešno predviđa defekat u 69 od 100 slučajeva. 

Shodno ovome, Tripl test u značajnom procentu može dati lažno negativan rezultat i propustiti postojanje defekta. Zato se svim trudnicama koje žele sigurnu i bezbrižnu trudnoću, kao najpouzdaniji skrining, koji ne daje rezultat verovatnoćom, nego precizno detektuje prisustvo genetskih anomalija, preporučuje neinvazivni prenatalni test (NIPT).

Kako se iskazuje rezultat tripl testa?

da se pojavi neka od analiziranih hromozomskih anomalija.

Dakle, rezultati pokazuju da li postoji visok rizik od postojanja neke od ovih hromozomskih abnormalnosti, ali ne pokazuju suštinski da li beba zaista ima neki od ovih poremećaja. Konačna dijagnoza se može postaviti samo putem dijagnostičkih procedura, kao što je amniocenteza.

Faktori rizika za postojanje Daunovog sindroma  na osnovu starosne dobi majke su sledeći:

Uzećemo na primer trudnicu koja ima 38 godina. Te trudnice veoma često imaju „loše“ rezultate tripl testa, a to apsolutno ne znači da neće roditi u potpunosti zdravu bebu. Isto tako, poznato je da bebe sa Daunovim sindromom rađaju i vrlo mlade majke, odnosno da statistički parametri najčešće nisu nikakva garancija ni u kom slučaju. Ako žena ima 38 godina faktor rizika da dete ima Daunov sindrom može iznositi 1:180, ali analiza biohemijskih markera može da pokaže da on iznosi 1:300.

Zašto je neinvazivni prenatalni test (NIPT) sigurniji izbor od dabl i tripl testa?

Neinvazivni prenatalni test (NIPT)  spada u grupu tzv. skrining testova koji analizira slobodnocirkulišuću DNK fetusa, sa ciljem otkrivanja raznih genetskih abnormalnosti. Majčina krv sadrži sopstvenu i fetalnu (bebinu) DNK. Bebina DNK cirkuliše u krvotoku majke u formi malih fragmenata i pouzdano se detektuje u cirkulaciji već posle 7. nedelje trudnoće.

Međutim, minimalna količina od 4% DNK fetusa, koja je neophodna da bi rezultat prenatalnog testa bio precizan i pouzdan, dostigne se uglavnom posle 10. nedelje trudnoće, što je i donja granica za izvođenje prenatalnog testa. Kako su fragmenti fetalne DNK mnogo kraći od majčine DNK, moguće je  izolovati ih i na vrlo jednostavan način i već u ranom periodu trudnoće budući roditelji dobijaju informaciju o genetskom zdravlju bebe.

Prenatalni test je vrlo komforan za trudnice i ne nosi nikakav rizik po majku i bebu. Sama procedura je jednostavna i podrazumeva rutinsko vađenje male količina venske krvi majke. Na ovaj način, neinvazivni prenatalni test omogućava trudnicama da izbegnu nepotrebno izlaganje invazivnim metodama poput amniocenteze, biopsije horionskih čupica, kordocenteze. Prilikom izvođenja prenatalnog testa ne postoji rizik od krvarenja, prevremenih kontrakcija, pobačaja ili infekcija koji postoji kod invazivnih dijagnostičkih metoda.

Prenatalni test moguće je uraditi već od 10. nedelje trudnoće, što pruža mogućnost budućim roditeljima da na vreme otkriju da li postoji neka hromozomopatija kod bebe. Za invazivne dijagnostičke metode se čeka veća starost trudnoće, a pritom nose i određene rizike.

Šta se može otkriti prenatalnim testom?

Hromozomopatije su poremećaji uzrokovani viškom ili manjkom hromozoma, odnosno hromozomskog segmenta.

Studije pokazuju da oko 7:1000 živorođene dece ima neku hromozomsku anomaliju, dok je čak polovina spontanih pobačaja u ranoj fazi trudnoće uzrokovana hromozomskim poremećajima.  Često se mogu biti i uzrok neplodnosti (npr. poremećaji u broju polnih hromozoma).

Na koje grupe se mogu podeliti hromozomske bolesti?

Sve hromozomske bolesti mogu se podeliti na dve velike grupe:

1. Poremećaje u broju hromozoma – bolesti gde postoji višak ili manjak hromozoma,

2. Poremećaje u struktiri hromozoma – bolesti gde postoji višak ili manjak dela hromozoma.

Sve ćelije u ljudskom telu sadrže 23 para hromozoma tj. ukupno 46 hromozoma. Od toga su 1-22 para isti za muški i ženski pol i  nazivaju se autozomni hromozomi, dok 23 par čine polni hromozomi, XX za žesnki pol, a XY za muški pol.

Najčešći poremećaj u broju hromozoma jesu upravo trizomije kod kojih je registrovano postojanje tri hromozoma, umesto dva što znači da je jedan u višku. Utvrđeno je postojanje trizomija svih autozomnih hromozoma 2-22  para hromozoma osim hromozoma 1 (kompletna trizomija  hromozoma 1 za sada ne postoji), kao i trizomije polnih hromozoma koji su 23. par.

Najveći broj autozomnih trizomija 1-22 para se završava ranim spontanim pobačajem u prvom trimestru trudnoće, te kao takve nisu predmet interesovanja kada je u pitanju prenatalno testiranje, za razliku od trizomija 13 (Patau sindrom), 18 (Edvardsov sindrom), 21 (Daunov sindrom), koje imaju visok stepen preživljavanja i praćene su telesnim i mentalnim oštećenjima u različitom stepenu.

Aneuplodije polnih hromozoma su često zastupljene u živorođenoj populaciji, a odlikuju se viškom ili manjkom X, odnosno Y hromozoma.

Ovakve greške se mogu javiti kod svih osoba, ali im je učestalost veća što su roditelji stariji. U pojedinim slučajevima one mogu biti posledica genetičke promene koja postoji kod roditelja. Kao dominantan simptom javlja se sterilitet. Promene u fizičkom izgledu postoje ali su blaže nego kod aneuploidija autozomnih hromozoma. Razlog tome je manji broj gena koji se nalazi na polnim hromozomima u odnosu na autozomne.

Za ovakve poremećaje važno je znati da se ne mogu otkriti čak ni redovnim ultrazvučnim pregledima, jer ne postoji marker na osnovu koga bi Vaš lekar posumnjao da se sigurno radi o takvoj vrsti bolesti. Zato neke ostanu neotkrivene sve do momenta rođenja deteta. Neivazivni prenatalni testovi najbolje otkrivaju ovakve vrste poremećaja.

Poremećaji u strukturi hromozoma su vrsta poremećaja koji za posledicu imaju višak ili manjak genetskog materijala, a samim tim praćeni su i odeđenim telesnim ili mentalnim oštećenjem.

Mogu nastati u bilo kojoj trudnoći, dok se neke od njih npr. mikrodelecije ne mogu detektovati, čak ni standardnom amniocentezom. Žene koje su na programu vantelesne oplodnje su u daleko većem riziku od nastanka nekog strukturnog poremećaja.

Sve pripadnice ženskog pola su pod određenim rizikom za nastanak neke hromozomopatije i one se mogu javiti u bilo kojoj trudnoći, bez obzira na to da li već imaju zdravo potomstvo. Hromozomopatije nastaju kao posledica greške tokom deobe ćelija ili u manjem procentu slučajeva mogu biti i nasledne.

Danas postoje brojni prenatalni testovi koji su potpuno bezbedni i precizniji od skrining testova, kao što su dabl/tripl testovi, o kojima smo pričali u prvom delu ovog teksta. Međutim, ne izvode se svi na isti način, istom tehnologijom, nisu iste preciznosti ili ne izveštavaju o količini izmerene bebine DNK u krvotoku majke tzv. fetalna frakcija.

VERACITY prenatalni test može se izvesti od 10. nedelje trudnoće i dostupan je kako za jednoplodne tako i za blizanačke trudnoće.

Sopstvenom, patentiranom tehnologijom ciljane analize sekvenci (TACS – target capture sequences) targetiraju se i analiziraju samo oni hromozomi koji predstavljaju predmet interesovanja i to samo na onim delovima hromozoma koji su od kliničkog značaja. Baš ti delovi hromozoma čitaju se u proseku 400 puta, čak i do 10 puta više od ostalih testova što povećava preciznost. Test se izvodi na Illumina platformi koja je za sada najsavremenija platforma, odnosno zlatni standard za izvođenje prenatalnih testova.

VERACITY prenatalni test zahvaljujući najnaprednijoj tehnologiji precizno meri udeo bebine DNK u krvi majke i  izveštaj fetalne frakcije baziran je isključivo na zaista pronađenoj fetalnoj DNK. Ovo je izuzetno važno, jer loša procena udela bebine DNK dovodi do nepouzdanih rezultata, dok sa preciznim merenjem i sigurnim izveštajem o bebinoj DNK osigurava najmanji procenat lažno pozitivnih rezultata i pouzdanost veća od 99,99%.

VERACITY analizira samo najčešće trizomije (Daunov, Edvardsov, Patau sindrom), aneuploidije polnih hromozoma i mikrodelecije koje su kompatibilne sa životom i nakon 10. nedelje trudnoće. Analiza trizomija koje nisu kompatibilne sa životom kod testova koji ih rade, dovodi do visokog procenta lažno pozitivnih rezultata što dodatno dovodi do pojave straha kod trudnica.

Koji neinvazivni prenatalni test analizira najviše?

Značajnu prednost u odnosu na sve testove ima VERAgene test koji pored trizomija, aneuploidija polnih hromozoma i mikrodelecija, analizira  dodatno još 100 naslednih monogenskih bolesti poput cistične fibroze, policistične bolesti bubrega, raznih metaboličkih bolesti…Ovo je jedini test u kome učestvuju i buduće tate, a test se izvodi kod jedoplodnih i blizanačkih trudnoća.

S obzirom da hromozomopatije značajno mogu uticati na kvalitet života deteta, ali i cele porodice značajno je otkriti ih još u ranoj fazi trudnoće.

Hromozomi

Šta su hromozomi i zašto su bitni?

Trudnice se često susreću sa ovom temom, jer im je jasno da je informacija o genetskom zdravlju bebe u najranijoj mogućoj fazi trudnoće zaista dragocena za bezbrižnu i sigurnu trudnoću. Pojavom neinvazivnih prenatalnih testova, trudnice sve više saznaju o samim hromozomskim anomalijama, odnosno o ovoj temi uopšte, a u ovom tekstu ćemo se pozabaviti samim osnovama: šta su to hromozomi i šta je bitno da znamo na ovu temu. Nadamo se da će vam tekst koji sad čitate biti od koristi, u razumevanju ove kompleksne teme.

Hromozomi su strukture karakterističnog oblika koja se dobro boje (naziv potiče od gr. chromos = boja i soma = telo). U jedru se mogu uočiti za vreme deobe. Hromozome je prvi otkrio naučnik Valter Fleming (1843-1905) 1882. godine, prilikom istraživanja deobe ćelija. Najbolje se uočavaju za vreme metafaze mitoze, pa se tada i izučavaju i nazivaju metafazni hromozomi ili mitotski hromozomi.

Najveći deo čovekovog DNK, odnosno čovekovih gena, smešten je upravo u hromozomima.

Svaki metafazni hromozom se sastoji od:

  • dve sestrinske hromatide koje sadrže po jedan molekul DNK, i s’obzirom da nastaju replikacijom, ti molekuli su potpuno jednaki po sadržaju gena; zato se hromatide nazivaju sestrinske;
  • dve centromere, na svakoj hromatidi po jedna.

Neki hromozomi mogu da, pored primarnog suženja (centromere), sadrže i sekundarno suženje.

Šta su Hromatide?

Hromatida je uzdužna polovina metafaznog hromozoma. Pre nego što se izvrši replikacija DNK, hromozom ima jedan molekul DNK koji se povezuje sa proteinima i nagradi jednu hromatidu. Posle replikacije hromozom dobija još jedan potpuno identičan molekul DNK (hromatidu), zahvaljujući semikonzervativnosti replikacije.

Šta je Centromera i koja je njena uloga?

Centromera je primarno suženje na hromozomu (imaju ga svi hromoztomi). Sestrinske hromatide su povezane čitavom svojom dužinom, a najbliže u predelu centromere. Na centromeri se nalazi proteinska struktura, kinetohor, koja se formira na početku mitoze i ima ulogu da veže hromozom za deobno vreteno. On usmerava kretanje hromozoma za vreme deobe pošto se za nega vezuju konci deobnog vretena.

Centromera deli hromozom na dva kraka:

  • kratki krak (obeležava se prema međunarodnom dogovoru sa p) je deo hromozoma iznad centromere;
  • dugi krak (obeležen sa q) se nalazi ispod centromere.

U anafazi mitoze (mejoze II) raskidaju se veze između hromatida, čime se sestrinske hromatide razdvajaju (sada su to novi hromozomi) i odlaze na suprotne polove ćelije. Zahvaljujući tome novonastale, kćerke ćelije dobijaju međusobno iste gene i istovremeno i iste gene kao majka ćelija od koje su deobom nastale. Nepravilna, poprečna podela centromera dovodi do duplikacija i delecija (to su vrste strukturnih aberacija hromozoma). U stvari, ne deli se centromera već područje oko nje poznato kao pericentrični region. Ta nepravilna podela dovodi do razdvajanja krakova hromozoma, a ne hromatida kako što je normalno. Tako da će kćerke ćelije od hromozoma koji je nepravilno razdvojen dobiti:

  • jedna ćelija oba kratka kraka, a nedostajaće joj genetički materijal dugog kraka
  • druga ćelija obrnuto.

Pored ovih delova, specifičnih za sve hromozome, poneki hromozomi mogu imati i sekundarno suženje.

Broj hromozoma je stalan i karakterističan za svaku biološku vrstu i naziva se kariotip.

Telesne (somatske) ćelije imaju diploidan (grč. diploos = dvostruk) broj hromozoma [obeležava se kao 2n]. Telesna ćelija čoveka ima 46 hromozoma ili dve garniture po 23 hromozoma, pri čemu jedna garnitura potiče od majke, a druga od oca pa se tako u toku mejoze I obrazuje 23 para homologih hromozoma.

Kariotip žene sadrži 23 homologa para hromozoma, od čega su 22 para autozomni (telesni) hromozomi a jedan par su polni XX hromozomi. Muški kariotip takođe ima 23 para hromozoma, ali je homologih 22 para autozomnih, dom su polni hromozomi heterologi (razliliti) X i Y.

Polne ćelije ili gameti [kod čoveka su to spermatozoidi i jajna ćelija] sadrže upola manji broj hromozoma u odnosu na telesne ćelije, nazvan haploidan [grč. haploos = jednostruk] – obeležen kao n. Ako telesna ćelija ima dve, onda će polna ćelija imati jednu garnituru hromozoma. Broj hromozoma u polnim ćelijama čoveka je 23.

VIŠE O HROMOZOMIMA ČOVEKA

Somatske ćelije čoveka sadrže 46 hromozoma ili 23 para hromozoma.

Kariotip svake eukariotske ćelije sastoji se od određenog broja hromozoma koji je karakterističan za vrstu i nepromenljiv tokom života jedinke. Kariotip čoveka sastoji se od 23 para hromozoma (ili 46 hromozoma), od kojih:

  • 22 para čine autozomi i
  • jedan par su polni hromozomi (gonozomi).

Parovi autozoma u svim ćelijama jednog organizma su simetrični (homologi). Par polnih hromozoma je homolog samo u ćelijama žena, u kojima se sastoji od dva X hromozoma, dok je u ćelijama muškarca asimetričan (nehomolog) i sastoji se od jednog X i jednog Y hromozoma. Parovi autozoma u kariotipu obeležavaju se brojevima od 1 do 22 i to tako što je par najvećih hromozoma označen kao par 1, a ostali parovi redom po veličini (uz manja odstupanja) nose brojeve 2 do 22. Polni hromozomi se označavaju sa X odnosno Y.

Metafazni hromozom se sastoji od dve hromatide, od kojih svaka sadrži po jedan od dva molekula DNK nastalih procesom replikacije. Hromatide su spojene u oblasti centromera koje imaju izgled suženja na hromozomu. Na centromerama se nalazi parna proteinska struktura, kinetohor, koja se formira na početku mitoze i ima ulogu da veže hromozom za deobno vreteno.

Centromera deli hromozom na dva kraka :

  • duži krak (q), deo hromozoma ispod centromere i
  • kraći krak (p), iznad centromere.

Svaki krak je podeljen na regione, a svaki region je podeljen na subregione (npr. 4p13 znači 4. hromozom 13-og regiona kraćeg kraka). 

Prema položaju centromere razlikuju se sledeće vrste hromozoma u humanom kariotipu:

  • metacentričan je onaj hromozom čija se centromera nalazi na sredini pa su kraci jednake dužine (p = q);
  • submetacentričan , čija je centromera bliža jednom kraju hromozoma, pa je onda r : q = 1 : 1.5-3;
  • akrocentričan kod koga se centromera nalazi sasvim blizu jednog kraja hromozoma (p : q = 1 : 7<);
  • telocentričan hromozom je onaj kod koga se centromera nalazi na samom kraju hromatide, pa je odnos p : q = 0 : 1;
  • subtelocentričan hromozom ima centromeru postavljenu tako da deli hromatidu u odnosu p : q = 1 : 3-7.

U normalnom kariotipu čoveka nalaze se samo prve tri navedene vrste hromozoma.

Pored centromere, kao primarnog suženja koje imaju svi hromozomi, pojavljuje se i sekundarno suženje u određenim hromozomima (npr. kratki kraci akrocentričnih hromozoma čoveka sadrže ovo suženje).

Prirodni krajevi linearnog molekula DNK nazivaju se telomere. Telomere imaju višestruke funkcije, ali se pojednostavljeno može reći da predstavljaju neku vrstu zaštitne kape hromozoma jer nisu lepljive, ne reaguju sa krajevima drugih hromozoma i nisu osetljive na razarajuće dejstvo enzima egzonukleaza.

Koje su promene u građi, odnosno u strukturi hromozoma?

Duplikacije – promena u kojoj se dešava višak delova hromozoma, usled njegovog udvajanja;

Inverzije – promene u kojima je smer hromozoma izmenjen;

Delecije – promena koja dovodi do nedostatka dela hromozoma;

Translokacije – promene kada jedan hromozom sadrži delove drugog hromozoma;

Koje su promene u broju hromozoma?

Poliploidije – u ovom slučaju dolazi do ukupnog uvećanja broja hromatida na hromozomu ili hromozomima;

Aneuploidije – to znači da dolazi do smanjenja ili uvećanja za jedan ili više hromozoma;

Nedostatak hromozoma je za ćeliju nesumnjivo štetniji od viška hromozoma, ali višak apsolutno dovodi do određenih, često čak i do fatalnih posledica. 

Jedna od najzastupljenijih aneuploidija hromozoma je trizomija 21, poznatija kao Daunov sindrom. Karakteristika Daunovog sindroma, odnosno razlog nastanka istog, je postojanje višak jednog para hromozoma na 21. hromozomu, tako da umesto dva, osoba ima tri para hromozoma. Pored Daunovog sindroma, česte su i trizomije hromozoma 13 i 18 – odnosno, Patauov i Edvardsov sindrom.

Trudnice koje su starije od 35 godina nose daleko veći rizik od nastanka navedenih genetskih anomalija i ostalih komplikacija u trudnoći, nego što je to slučaj sa mladim trudnicama. Svakako je da su ove promene učestalije kod osoba koje imaju u porodičnoj istoriji nekoga sa hromozomskim promećajima, ali to svakako nije jedini rizik. Na učestalost ovih anomalija utiču i godine starosti trudnice, stil i način života, prisustvo hroničnih oboljenja, konzumiranje cigareta i slično.

Pojavom izuzetno obuhvatnih neinvazivnih prenatalnih testova, moguće je izvršiti proveru hromozomskog zdravlja bebe već od 10. nedelje trudnoće, na potpuno neinvazivan način, koji ne nosi nikakav rizik ni po majku, ni po bebu. Izuzetno je važno informacije o potencijalnim genetskim anomalijama, odnosno o fatalnim i teškim hromozomopatijama, imati u najranijoj mogućoj fazi trudnoće. Ako imamo takve informacije, na vreme se može doneti odluka o eventualnom prekidu trudnoće.

Većina hromozomskih anomalija nije kompatibilna sa životom bebe posle 10. nedelje trudnoće, te je važno da birate skrining testove koji se fokusiraju na ono što je zaista važno, odnosno na one anomalije koje su kompatibilne sa životom i posle 10. nedelje trudnoće (Daun, Patau, Edvars sindrom, aneupolidije polnih hromozoma, struktruralni poremećaji hromozoma – mirkodelecioni sindromi). Birajte one testove koji imaju ultraduboko čitanje hromozoma bebe, odnosno koji čitaju regije od značaja na hromozomima u proseku 400 puta.

Izuzetno je važno da sve žene provere genetsko zdravlje svoje bebe u najranijoj fazi trudnoće, bez obzira na faktore rizika koje imaju, ili nemaju. Sigurna i bezbrižna trudnoća nemaju alternativu i zato je važno da sebi obezbedite potpuni mir. Ovo je preporuka mnogih ginekologa, koji se slažu da je sve više slučajeva detekcije hromozomskih anomalija kod trudnica, kod kojih apsolutno ni jedan parametar nije ukazivao na visok rizik.

Ono što Vam preporučujemo je VERAgene test

Pojavom neinvazivnih prenatalnih testova je moguće genetsko zdravlje bebe utvrditi već u izuzetno ranoj fazi trudnoće, odnosno od 10. nedelje. Ovi skrining testovi analiziraju hromozome bebe i daju precizne informacije o proemećajima hromozoma, za razliku od konvencionalnih skrining testova, koji izveštavaju samo o statističkim mogućnostima.

VERAgene test predstavlja apsolutno najobuhvatniji neinvazivni prenatalni test na svetu, kojim na jednostavan način možete proveriti hromozome vaše bebe, odnosno prisustvo hromozomskih anomalija.

Za uzorak se uzima mala količina venske krvi majke i bukalni bris biološkog oca bebe. Ovaj test, pored analize najčešće zastupljenih anomalija na hromozomima, analizira i mogućnost pojave 100 monogenskih oboljenja (bolesti koje se prenose autozomno – recesivno).

Uz VERACITY i VERAgene test imaćete apsolutno sigurnu trudnoću, jer ovi testovi sa pouzdanošću od 99,99% posto izveštavaju o hromozomskim anomalijama.

Amniocenteza

Šta je amniocenteza? Kada i kako se izvodi?

Amniocenteza je metoda koja podrazumeva uzimanje plodove vode za biohemijska i citogenetska ispitivanja. To je najstariji dijagnostički postupak u antenatalnoj dijagnostici, koji je uveden u kliničku praksu 1966. godine.

Optimalno vreme za amniocentezu je od 16. do 18. gestacijske nedelje, jer u tom periodu ima najviše amniocita – deskvamiranih fetalnih ćelija, a materica je podobna za transabdominalni pristup i prisutna je optimalna količina amnionske tečnosti (oko 200-250 ml). Najkasnije se može izvesti do 20. gestacijske nedelje.

KOJE SU INDIKACIJE ZA IZVOĐENJE AMNIOCENTEZE?

Indikacije za izvođenje amniocenteze su: dijagnostika hromozomski uzrokovanih malformacija ploda, izolovane genske abnormalnosti, defekti koji su uslovljeni spoljašnjim faktorima (prenatalna ekspozicija rendgenskom zračenju, teratogenim lekovima, infektivnim agensima).

KAKO SE IZVODI METODA AMNICENTEZE?

Metoda se izvodi pod kontrolom ultrazvuka, uvođenjem igle kroz trbuh (transabdominalno). Tom prilikom uzima se oko 10-20 ml plodove vode, izbegavajući ulazak u poseljično tkivo i mesto insercije pupčanika. Uvek se bira intrauterini prostor sa najvećom količinom plodove vode, po pravilu, što dalje od glave ploda. Veoma su važni striktni uslovi asepse kako bi se sprečio eventualni nastanak infekcije.

Rizik od nastanka pobačaja je 0,5-1%, 2,5% kod blizanačkih trudnoća. Komplikacije intervencije mogu biti vezane za majku (oticanje plodove vode i nastanak oligohidramniona, Rh senzibilizacija, infekcije, vaginalno krvarenje, kontrakcije) i vezane za fetus (prevremeni porođaj, oštećenje fetusa usled defekta amnionske membrane, oštećenja nastala nakon oticanja plodove vode).

U 12. nedelji trudnoće radi se ekspertski ultrazvuk, kada ginekolog kontroliše da li postoje anomalije kod ploda, proveravaju se bebini hromozomi i procenjuje se rizika od Daunovog sindroma. Zatim se rade skrining testovi, kojima se takođe otkrivaju anomalije. Dabl test iz krvi trudnice radi se otprilike u isto vreme kada i ekspertski ultrazvuk, a tripl test se radi posle 15. Nedelje trudnoće. Ako rezultati ovih testova nisu najpovoljniji, lekar će vas verovatno uputiti kod genetičara, sa kojim ćete se konsultovati i doneti odluku da li želite da radite amniocentezu ili neki sigurniji i pozdaniji neinvazivni prenatalni test.

VIŠE O SAMOJ AMNIOCENTEZI

Za vreme trudnoće beba u materici živi u amnionskoj tečnosti, čiji se uzorak uzima u toku amniocenteze i testira na hromozomske abnormalnosti. Ovom analizom fetalnih ćelija koje se nalaze u amnionskoj tečnosti, mogu se otkriti gotovo sve hromozomske abnormalnosti:

  • Ovom metodom utvrđuje se da li postoji opasnost od pojave Daunovog, Tarnerovog, Edvardsovog ili Patau sindroma, a takođe mogu da se utvrde i druge anomalije bebe (gubitak sluha ili vida kod bebe).;
  • Osim toga, amniocentezom se može dijagnostikovati nekoliko stotina genetskih poremećaja, defekti neuralne cevi poput spine bifide. Sa druge strane, ovom analizom se ne mogu detektovati strukturalni defekti kod bebe, kao što su: srčane malformacije, rascep nepca itd. Amniocenteza je izuzetno pouzdana metoda, sa tačnošću više od 98% u dijagnostikovanju svih hromozomskih poremećaja (Daunov, Patau, Edvardov, Tarnerov sindrom…) Osim toga, amniocentezom se sa istom preciznošću može utvrditi pol bebe, te je važno da svaka trudnica bude informisana o ovom da bi, ukoliko ne želi da sazna pol bebe u toj fazi trudnoće, istu odluku napomenula svom ginekologu.

KADA SE RADI AMNIOCENTEZA?

Ova intervencija se obično radi između 16-te i 18-te nedelje trudnoće, jer je tada broj bebinih ćelija u amnionskoj tečnosti optimalan. Situacija u Srbiji je nažalost trenutno takva da se rezultati po nekad čekaju čak i do 60 dana, zbog čega se buduće majke sve više odlučuju za neinvazivne prenatalne testove (NIPT), od kojih neki, poput VERACITY testa, sa preciznošću od 99.99% mogu da utvrde ako su prisutne neke od hromozomskih anomalija.

Amniocenteza se radi u dnevnoj bolnici pod kontrolom ultrazvuka. Pre same intervencije, lekar radi ultrazvučni pregled kojim se meri beba, i proverava se njena osnovna anatomija. Ultrazvukom se određuje mesto sa koga je najbolje uzeti uzorak amnionske tečnosti, na bezbednoj razdaljini i od posteljice i od bebe. Kada se utvrdi ovo mesto, dalje posmatrajući sliku dobijenu ultrazvukom lekar uvlači tanku šuplju iglu kroz stomak i njome izvlači malu količinu amnionske tečnosti, koja će biti poslata na dalju analizu. Količina koja je potrebna je oko 20 ml i njen nedostak će beba brzo nadoknaditi. U toku same intervencije žena može da oseti blage grčeve, peckanje ili pritisak, ili ne mora osetiti ništa od navedenog. Količina bola ili nelagodnosti varira od žene do žene i od trudnoće do trudnoće.

Nakon intervencije, žena može imati blage kontrakcije, i oskudno krvarenje iz vagine, ali i jedno i drugo najčešće spontano nestaju dan dva od intervencije, u periodu u kome se savetuje pojačan odmor. Ukoliko se ipak pojavi ozbiljnije krvarenje ili oticanje plodove vode, neophodno je da se pacijentkinja odmah javi lekaru. Važno je napomenuti da majke koje imaju negativan Rh faktor posle ove intervencije trab da prime AntiD (RhO) imunoglobulin.

Rezultati analize, ukoliko se radi analiza PCR metoda se dobijaju za 3-4 dana, a ukoliko se radi pun kariotip tj. produžena kultivacija, u tom slučaju se nalaz čeka od 2-3 nedelje, u redovnim okolnostima. Amnio PCR je metoda kojom se dijagnostikuju najčešće hromozomske abnormalnosti. Koristeći malu količinu amnionske tečnosti, ovom metodom se omogućava kvantifikacija specifičnih regiona molekula DNK iz nekultivisanih amniocita dajući definitivnu dijagnozu za nekoliko dana. Pun kariotip se radi kada za njega postoje indikacije. U ovom slučaju, ćelije bebe se kultivišu, kako bi ih bilo dovoljno da se njihova struktura u potpunosti pregleda tj. da se uradi kariotip.

Amniocenteza se savetuje ženama koje imaju povećan rizik za genetske i hromozomske probleme, a ne svim ženama, pošto je metod invazivan i sa sobom nosi rizik od pobačaja. Alternativa su svakako neinvazivni prenatalni testovi (NIPT).

Kome se preporučuje amniocenteza metoda?

  • Trudnicama koje su starije od 35 godina – statistički rizik da žena nosi dete sa genetskim ili hromozomskim poremećajem raste sa godinama trudnice, pa tako npr. rizik za Daunov sindrom je u 25-oj godini života je 1 u 1040, a u 40-oj godini je 1 u 75. Danas se smatra da svaka žena nakon 35-te godine treba da uradi neki vid prenatalne dijagnostike,
  • ukoliko je loš nalaz neinvazivnih skrining testova,
  • ukoliko postoji porodična anamneza horomozomskih i genetskih poremećaja,
  • loš ultrazvučni nalaz sa struktutralnim malformacijama koje se povezuju sa genetskim i
  • prethodna trudnoća u kojoj je bilo dijagnostikovan genetski poremećaj.

U KOJIM SLUČAJEVIMA SE AMNIOCENTEZA MOŽE SAVETOVATI?

U slučaju prevremenog porođaja iz medicinskih razloga, amniocenteza se radi kako bi se procenila zrelost bebinih pluća, koja se naziva i terminska amniocenteza, kako bi se dijagnostikovala ili isključila intrauterina infekcijau slučaju RH senzitacije – retko stanje kod koga majčin imuni sistem stvara antitela na specifičan protein, koji se nalazi na površini bebinih krvnih ćelija.

Kao i svaka invazivna intervencija, i amniocenteza sa sobom nosi određene rizike, od kojih je najdramatičniji spontani pobačaj. Upravo iz tog razloga se trudnice sve češće odlučuju da izbegnu veliki procenat bespotrebno urađenih amniocenteza, te se odlučuju za neinvazivne prenatalne testove, koji su dovoljno pouzdani i sa više od 4% fetalne frakcije izveštavaju o hromozomskim anomalijama.

Koji neinvazivni prenatalni test je toliko obiman, da je dobra alternativa za amniocentezu?

Na tržištu Srbije se pre par godina pojavio test VERAgene, koji predstavlja apsolutno najobuhvatniji neinvazivni prenatalni test na svetu, jedini test u kojem se u obzir uzima i DNK materijal biološkog oca bebe. Ovaj test u jednom uzorku analizira Down, Patau, Edvards sindrom, polne aneuploidije, mikrodelecione sindrome i čak 100 monogenskih bolesti!

Na šta posebno obratiti pažnju pri izboru neinvazivnog prenatalnog testa?

Fetalna frakcija, odnosno udeo bebine DNK u krvi majke, izolovan pri analizi. Prema relevantnim svetskim zdravstvenim vodičima, izuzetno je važno da pri analizi procenat fetalne frakcije u krvi majke bude najmanje 4%, kako bi se rezultat neinvazivnog prenatalnog testa mogao smatrati pouzdanim.

Neki NIPT testovi izdaju rezultat i pri fetalnoj frakciji ispod definisane granice od strane vodiča (čak i sa 1%), što se ne može prihvatiti, niti smatrati kao relevantan izveštaj. Zvanični statistički podaci ukazuju na to da je pri izdavanju rezultata sa fetalnom frakcijom ispod 4%, daleko češća pojava lažno pozitivnih ili lažno negativnih rezultata.

Insistirajte na sledećim stavkama:

– da je na rezultatu jasno iskazana fetalna frakcija;

– da se fetalna frakcija iskazuje kao izmerena, a ne kao procenjena, odnosno okvirna (estimated to be);

– da vam rezultat bude izdat isključivo ako je pronađeno najmanje 4% fetalne frakcije;

– da, ukoliko je pronađeno manje od 4% fetalne frakcije, laboratorija ponovi uzorkovanje o sopstvenom trošku.

VERACITY/VERAgene neinvazivni prenatalni test

Jedan od najmlađih neinvazivnih prenatalnih testova na tržištu je VERACITY/VERAgene by Premium Genetics. Premium Genetics je genetička kompanija koja ima širok panel genetskih testova.
Zastupamo NIPD Genetics, vodeću inovativnu biotehnološku kompaniju koja dizajnira, razvija i pruža napredne testove za predviđanje, dijagnostiku i prevenciju genetskih bolesti.

Koje promene je doneo VERACITY/VERAgene?

Veracity/VERAgene je osmišljen sa ciljem da se prevaziđu nedostaci i ograničenja drugih neinvazivnih prenatalnih testova.

Veracity/VERAgene koristi targetiranu analizu sekvenci hromozoma koja sa apsolutno najvećom tačnošću omogućava otkrivanje hromozomskih anomalija. Targetiraju se i analiziraju samo oni hromozomi koji predstavljaju predmet interesovanja (jedini kompatibilni sa životom i posle 10. nedelje trudnoće) i to samo na onim delovima hromozoma koji nam pouzdano nose informacije o trizomijama, sa najmanjom šansom da dovedu do lažno pozitivnih/lažno negativnih rezultata.

Baš te delove čitamo u proseku 400 puta, čak 10 puta više od bilo kog drugog prenatalnog testa. To je najveća dubina čitanja na tržištu, koju ističemo kao najvažniju i najveću prednost neinvaizvnog prenatalnog testa.

Evo jednog primera kako bismo najlakše shvatili razliku između targetirane analize sekvenci i masivnog paralelnog sekvencioniranja:

  • Neko vam da knjigu od 1.000 stranica i rok od 24 sata da je pročitate celu. Nakon toga Vas pita šta se nalazi na stranicama npr. broj 121/paragraf 3, 492/paragraf 6 i 859/paragraf 9, koje su i jedine suštinski bitne?

Ili

  • Neko vam da knjigu od 1.000 stranica, otkrije Vam da je jedini važan sadržaj samo onaj na stranicama broj 121/paragraf 3, 492/paragraf 6 i 859/paragraf 9, i dobijete isti rok od 24 sata da koliko god puta želite pročitate samo navedeni sadržaj.

Verovatnoća da ćete znati sadržaj, onaj koji je jedino i važan, tj sa stranica broj 121/paragraf 3, 492/paragraf 6 i 859/paragraf 9, kod drugog primera je očigledna, jer se precizno i neuporedivo veći broj puta analizira samo taj, suštinski važan sadržaj. Baš tako radi Veracity/VERAgene test. Fokusira se samo na one hromozome i one delove hromozoma koji su važni. Zato je Veracity/VERAgenenajpouzdaniji test.

Prednosti Veracity/VERAgene testa u odnosu na druge NIPTove:

  • Targetirana genomska analiza

Najnovije svetske studije ukazuju na činjenicu da je najčešća hromozomska abnormalnost trizomija 21 (tj. prisustvo dodatne kopije hromozoma 21), koja izaziva Downov sindrom. Ostale fetalne aneuploidije uglavnom su povezane sa spontanim gubitkom trudnoće, osim dodatno i trizomija 18. i 13. para hromozoma, koje mogu rezultirati rođenjem deteta, ali sa poremećajima koji su u sklopu tih sindroma.

Veracity/VERAgene koristi sopstvenu patentnu tehnologiju koja je dizajnirana tako da obuhvata samo delić genomskog materijala koji je relevantan za analizu. Upravo ovaj ciljani pristup povećava preciznost i tačnost Veracity/VERAgene testa.

  • Dubina i preciznost čitanja

Budući da se analiziraju samo regije od značaja, dubina čitanja Veracity/VERAgene testa je preko 1000 puta veća od dubine čitanja koju može postići masivno paralelno sekvencioniranje celog genoma. To unapređuje statističku preciznost i povećava speciičnost i senzitivnost Veracity/VERAgene testa.

  • Merenje fetalne frakcije (ff%)

VERACITY i VERAgene od drugih testova izdvaja i precizno merenje fetalne frakcije. Za razliku od ostalih neinvazivnih prenatalnih testova, VERACITY/VERAgene prenatalni test precizno meri fetalnu frakciju u krvi majke, što povećava pouzdanost Veracity/VERAgene testa. Ostali testovi procenjuju vrednost fetalne frakcije, pronađen u krvi majke – tako što pronađene vrednosti upoređuju sa do sad poznatim. Verovatnoća da će ovakav način procene (estimated to be) dovesti do pogrešne vrednosti fetalne frakcije (a, samim tim i do nepouzdanog rezultata) je preko 50%.

VERACITY/VERAgene, zahvaljujući patentiranom algoritmu, precizno meri udeo bebine DNK u krvi majke i brojanjem fragmenata, na izveštaju precizno izveštava o tačnom, a ne procenjenom, procentu fetalne frakcije.

  • Veracity i VERAgene test mogu da se izvode već od 10. nedelje trudnoće
  • Validirani su i za blizanačke trudnoće, kao i kod trudnoća začetih vantelesnom oplodnjom (VTO)
  • Od svih NIPTova na tržištu, VERACITY i VERAgene jedini ispituju čak i mikrodelecione sindroma kod blizanačke trudnoće
  • Precizni, bezbedni, pouzdani

VERAgene neinvazivni prenatalni test

Revoluciju u domenu neinvazivnog prenatalnog skrininga doneo je VERAgene test. Otkrivanjem aneuploidija i mikrodelecija sa skriningom monogenskih poremećaja, VERAgene pruža sveobuhvatno rešenje potencijalnim roditeljima. Monogenske bolesti koje su obuhvaćene VERAgene testom nasleđuju se autozomno recesivno ili vezano preko X hromozoma. Kombinacija najsavremenije metode genetske analize sa bioinformatikom, VERAgene test čini sigurnim i pouzdanim. NIPD Genetics je dobio nagradu za inovativnost u 2019. godini, upravo zbog revolucionarnog VERAgene prenatalnog testa.

Po čemu se VERAgene izdvaja od ostalih NIPTova

  • VERAgene je NAJOBUHVATNIJI NIPT NA SVETU,
  • Jedini prenatalni test gde učestvuju i tate (potreban je uzorak majčine krvi i bris bukalne sluzokože biološkog oca),
  • Većina mikrodelecionih sindroma i monogenskih bolesti koje VERAgene test ispituje nemaju hemijske biomarkere, niti se mogu videti ultrazvučnim pregledom,
  • VERAgene analizira preko 2000 varijanti mutacija gena, koji bi mogli biti zaduženi za neku od 100 monogenskih bolesti koje VERAgene ispituje,
  • Sama činjenica da analizira gene govori o superiornosti VERAgene testa u odnosu na bilo koji drugi prenatalni test!
Šta-je-neinvazivni-prenatalni-test-1

Šta je neinvazivni prenatalni test (NIPT)?

Saznanje da ste trudni je najlepša vest koju možete da dobijete. Nakon toga sledi saopštavanje lepe novosti porodici i bliskim prijateljima, a mnogi parovi informaciju o trudnoći čuvaju kao tajnu dok se ne uvere da je sa bebom sve u redu. Sam trenutak saznanja biva preplavljen pozitivnim emocijama, ali ujedno i osećajem straha, jer žena u tom periodu doživljava brojne fizičke i psihičke promene. Prvo tromesečije je najznačajniji period za pravilan razvoj fetusa, a na raspolaganju su nam različiti testovi, koji olakšavaju samo vođenje trudnoće.

Neinvazivni prenatalni test (NIPT)  spada u grupu tzv. skrining testova koji analizira slobodnocirkulišuću DNK fetusa, sa ciljem otkrivanja raznih genetskih abnormalnosti. Majčina krv sadrži sopstvenu i fetalnu (bebinu) DNK. Bebina DNK cirkuliše u krvotoku majke u formi malih fragmenata i pouzdano se detektuje u cirkulaciji već posle 7. nedelje trudnoće.

Međutim, minimalna količina od 4% DNK fetusa, koja je neophodna da bi rezultat prenatalnog testa bio precizan i pouzdan, dostigne se uglavnom posle 10. nedelje trudnoće, što je i donja granica za izvođenje prenatalnog testa. Kako su fragmenti fetalne DNK mnogo kraći od majčine DNK, moguće je  izolovati ih i na vrlo jednostavan način i već u ranom periodu trudnoće budući roditelji dobijaju informaciju o genetskom zdravlju bebe.

Prenatalni test je vrlo komforan za trudnice i ne nosi nikakav rizik po majku i bebu. Sama procedura je jednostavna i podrazumeva rutinsko vađenje male količina venske krvi majke. Na ovaj način, neinvazivni prenatalni test omogućava trudnicama da izbegnu nepotrebno izlaganje invazivnim metodama poput amniocenteze, biopsije horionskih čupica, kordocenteze. Prilikom izvođenja prenatalnog testa ne postoji rizik od krvarenja, prevremenih kontrakcija, pobačaja ili infekcija koji postoji kod invazivnih dijagnostičkih metoda. Prenatalni test moguće je uraditi već od 10. nedelje trudnoće, što pruža mogućnost budućim roditeljima da na vreme otkriju da li postoji neka hromozomopatija kod bebe. Za invazivne dijagnostičke metode se čeka veća starost trudnoće, a pritom nose i određene rizike.

Istraživanja su pokazala da za razliku od tradicionalnih skrining testova, kao štu su dabl ili tripl test, koji su statistički testovi i izveštavaju samo o mogućnosti, odnosno verovatnoći da beba može imati neki genetski poremećaj (izveštaji dabl/tripl testova su npr: rizik 1:5000, 1:100, 1:300 je mogućnost da beba ima anomaliju 1 u 5000, 1 u 100, 1 u 300), prenatalni testovi daju preciznije i pouzdanije rezultate o genetskom zdravlju bebe.  Danas  se na dabl test upućuje gotovo svaka trudnica u periodu od 12. do 14. nedelje trudnoće kada je poželjno uraditi  i ultrazvučni pregled, ali se toleriše kašnjenje do 48 sati.

Kada su u pitanju dabl/tripl testovi, radi se o statističkoj proceni verovatnoće rizika gde se dobijeni parametri obrađuju i izdvaja se rizična grupa trudnica koja se šalje na dodatna ispitivanja. Parametre koje je potrebno uzeti u obzir jesu: telesna težina i starost trudnice, informacije o trudnoći (jednoplodna/bliznačka, prirodna/vantelesna oplodnja), štetne navike u trudnoći npr. konzumacija cigareta.

Uredan rezultat dabl/tripl testa nije garancija da ne postoji neki od hromozomskih poremećaja, takođe ni povećan rizik ne mora da znači obavezno prisustvo neke hromozomopatije.

Kome je namenjen neinvazivni prenatalni test?

Danas se neinvazivno prenatalno testiranje preporučuje svim trudnicama bez obzira na godine starosti i rizike, a naročito trudnicama kod kojih je:

  • Loš ili su čak granične vrednosti dabl/tripl testa
  • Opterećena porodična anamneza u pravcu genetskih anomalija
  • Abnormalan ultrazvučni nalaz
  • Trudnicama starijim od 35 godina ili imaju partnera koji je stariji od 45 godina
  • Trudnicama koje su na programu vantelesne oplodnje
  • Trudnicama istorijom prethodnih spontanih pobačaja
  • Trudnicama koje žele da izbegnu invazivne metode (biopsija horionskih čupica, amniocenteza, kordocenteza)
  • Svim trudnicama koje žele sigurnu i bezbrižnu trudnoću

Svaka trudnoća nosi rizik od pojave određenih hromozomopatija, jer većina ovakvih poremećaja nije nasledna i nastaju spontano tokom deobe ćelija, a pod rizikom su i žene koje imaju već zdravo potomstvo. Najsavremenija tehnologija danas nam omogućava da izvojimo genetski materijal u ranom periodu trudnoće iz jedne epruvete venske krvi majke, a pojedini prenatalni testovi dostupni za jednoplodne, bizanačke, kao i trudnoće začete vantelesnom oplodnjom.

Zato se trudnice sve češće odlučuju za ovakav, neinvazivan skrining, što lekaru može pomoći u nastavku vođenja trudnoće dok budućim mamama obezbeđuje miran i bezbrižan period do porođaja.

Šta se može otkriti prenatalnim testom?

Hromozomopatije su poremećaji uzrokovani viškom ili manjkom hromozoma, odnosno hromozomskog segmenta.

Studije pokazuju da oko 7:1000 živorođene dece ima neku hromozomsku anomaliju, dok je čak polovina spontanih pobačaja u ranoj fazi trudnoće uzrokovana hromozomskim poremećajima.  Često se mogu biti i uzrok neplodnosti (npr. poremećaji u broju polnih hromozoma).

Sve hromozomske bolesti mogu se podeliti na dve velike grupe:

  1. Poremećaje u broju hromozoma – bolesti gde postoji višak ili manjak hromozoma,
  2. Poremećaje u struktiri hromozoma – bolesti gde postoji višak ili manjak dela hromozoma.

Sve ćelije u ljudskom telu sadrže 23 para hromozoma tj. ukupno 46 hromozoma. Od toga su 1-22 para isti za muški i ženski pol i  nazivaju se autozomni hromozomi, dok 23 par čine polni hromozomi, XX za žesnki pol, a XY za muški pol.

Najčešći poremećaj u broju hromozoma jesu upravo trizomije kod kojih je registrovano postojanje tri hromozoma, umesto dva što znači da je jedan u višku. Utvrđeno je postojanje trizomija svih autozomnih hromozoma 2-22  para hromozoma osim hromozoma 1 (kompletna trizomija  hromozoma 1 za sada ne postoji), kao i trizomije polnih hromozoma koji su 23. par.

Najveći broj autozomnih trizomija 1-22 para se završava ranim spontanim pobačajem u prvom trimestru trudnoće, te kao takve nisu predmet interesovanja kada je u pitanju prenatalno testiranje, za razliku od trizomija 13 (Patau sindrom), 18 (Edvardsov sindrom), 21 (Daunov sindrom), koje imaju visok stepen preživljavanja i praćene su telesnim i mentalnim oštećenjima u različitom stepenu.

Aneuplodije polnih hromozoma su često zastupljene u živorođenoj populaciji, a odlikuju se viškom ili manjkom X, odnosno Y hromozoma.

Ovakve greške se mogu javiti kod svih osoba, ali im je učestalost veća što su roditelji stariji. U pojedinim slučajevima one mogu biti posledica genetičke promene koja postoji kod roditelja. Kao dominantan simptom javlja se sterilitet. Promene u fizičkom izgledu postoje ali su blaže nego kod aneuploidija autozomnih hromozoma. Razlog tome je manji broj gena koji se nalazi na polnim hromozomima u odnosu na autozomne.

Za ovakve poremećaje važno je znati da se ne mogu otkriti čak ni redovnim ultrazvučnim pregledima jer ne postoji marker na osnovu koga bi Vaš lekar posumnjao da se sigurno radi o takvoj vrsti bolesti. Zato neke ostanu neotkrivene sve do momenta rođenja deteta. Neivazivni prenatalni testovi najbolje otkrivaju ovakve vrste poremećaja.

Poremećaji u strukturi hromozoma su vrsta poremećaja koji za posledicu imaju višak ili manjak genetskog materijala, a samim tim praćeni su i odeđenim telesnim ili mentalnim oštećenjem.

Mogu nastati u bilo kojoj trudnoći, dok se neke od njih npr. mikrodelecije ne mogu detektovati, čak ni standardnom amniocentezom. Žene koje su na programu vantelesne oplodnje su u daleko većem riziku od nastanka nekog strukturnog poremećaja.

Sve pripadnice ženskog pola su pod određenim rizikom za nastanak neke hromozomopatije i one se mogu javiti u bilo kojoj trudnoći, bez obzira na to da li već imaju zdravo potomstvo. Hromozomopatije nastaju kao posledica greške tokom deobe ćelija ili u manjem procentu slučajeva mogu biti i nasledne.

Danas postoje brojni prenatalni testovi koji su potpuno bezbedni i precizniji od skrining testova, kao što su dabl/tripl testovi. Međutim, ne izvode se svi na isti način, istom tehnologijom, nisu iste preciznosti ili ne izveštavaju o količini izmerene bebine DNK u krvotoku majke tzv. fetalna frakcija.

VERACITY prenatalni test može se izvesti od 10. nedelje trudnoće i dostupan je kako za jednoplodne tako i za blizanačke trudnoće.

Sopstvenom, patentiranom tehnologijom ciljane analize sekvenci (TACS – target capture sequences) targetiraju se i analiziraju samo oni hromozomi koji predstavljaju predmet interesovanja i to samo na onim delovima hromozoma koji su od kliničkog značaja. Baš ti delovi hromozoma čitaju se u proseku 400 puta, čak i do 10 puta više od ostalih testova što povećava preciznost. Test se izvodi na Illumina platformi koja je za sada najsavremenija platforma, odnosno zlatni standard za izvođenje prenatalnih testova.

VERACITY prenatalni test zahvaljujući najnaprednijoj tehnologiji precizno meri udeo bebine DNK u krvi majke i  izveštaj fetalne frakcije baziran je isključivo na zaista pronađenoj fetalnoj DNK. Ovo je izuzetno važno, jer loša procena udela bebine DNK dovodi do nepouzdanih rezultata, dok sa preciznim merenjem i sigurnim izveštajem o bebinoj DNK osigurava najmanji procenat lažno pozitivnih rezultata i pouzdanost veća od 99,99%.

VERACITY analizira samo najčešće trizomije (Daunov, Edvardsov, Patau sindrom), aneuploidije polnih hromozoma i mikrodelecije koje su kompatibilne sa životom i nakon 10. nedelje trudnoće. Analiza trizomija koje nisu kompatibilne sa životom kod testova koji ih rade, dovodi do visokog procenta lažno pozitivnih rezultata što dodatno dovodi do pojave straha kod trudnica.

Koji neinvazivni prenatalni test analizira najviše, tj. koji NIPT je najobuhvatniji na svetu?

Značajnu prednost u odnosu na sve testove ima VERAgene test koji pored trizomija, aneuploidija polnih hromozoma i mikrodelecija, analizira  dodatno još 100 naslednih monogenskih bolesti poput cistične fibroze, policistične bolesti bubrega, raznih metaboličkih bolesti…Ovo je jedini test u kome učestvuju i buduće tate, a test se izvodi kod jedoplodnih i blizanačkih trudnoća.

S obzirom da hromozomopatije značajno mogu uticati na kvalitet života deteta, ali i cele porodice značajno je otkriti ih još u ranoj fazi trudnoće.

Koji prenatalni test izabrati?

Koji prenatalni test izabrati?

Drage naše mame i buduće mame, dragi budući roditelji, Saznale ste najradosniju vest da ćete kroz nekoliko meseci dobiti najlepši poklon na svetu? Vašoj sreći sigurno nema kraja, ali ujedno kreću i sasvim razumljive brige, pre svega – hoće li sa Vašom trudnoćom sve biti u redu? Da li je ta malena duša u Vama genetski zdrava? Postajete nestrpljive da saznate pol Vaše bebe. Koji prenatalni test izabrati? Želite da što pre razrešite brige i da se opustite i u miru i blagostanju provedete jedan od najlepših perioda u životu jedne žene, nestrpljivo iščekujući i taj dan kada ćete u naručje uzeti svoju bebicu.

Kako bi bezbrižno iznele trudnoću, sve više trudnica se opredeljuje za neinvazivni prenatalni test (NIPT), odnosno neinvazivni prenatalni skrining. Ovim testovima se svakako povećava stopa otkrivanja hromozalnih abnormalnosti fetusa, uz smanjenje broja rizičnih dijagnostičkih invazivnih testova.

Kako među širokom ponudom prenatalnih testova odabrati najbolji, dilema je mnogih trudnica. Nadamo se da ćete, čitajući sledeći tekst, uspeti da razrešite nedoumice u vezi odabira neinvazivnog prenatalnog testa koji je najbolji za Vas.

Na šta posebno obratiti pažnju pri izboru neinvazivnog prenatalnog testa?

Fetalna frakcija, odnosno udeo bebine DNK u krvi majke, izolovan pri analizi. Prema relevantnim svetskim zdravstvenim vodičima, izuzetno je važno da pri analizi procenat fetalne frakcije u krvi majke bude najmanje 4%, kako bi se rezultat neinvazivnog prenatalnog testa mogao smatrati pouzdanim.

Neki NIPT testovi izdaju rezultat i pri fetalnoj frakciji ispod definisane granice od strane vodiča (čak i sa 1%), što se ne može prihvatiti, niti smatrati kao relevantan izveštaj. Zvanični statistički podaci ukazuju na to da je pri izdavanju rezultata sa fetalnom frakcijom ispod 4%, daleko češća pojava lažno pozitivnih ili lažno negativnih rezultata.

Insistirajte na sledećim stavkama:

– da je na rezultatu jasno iskazana fetalna frakcija;

– da se fetalna frakcija iskazuje kao izmerena, a ne kao procenjena, odnosno okvirna (estimated to be);

– da vam rezultat bude izdat isključivo ako je pronađeno najmanje 4% fetalne frakcije;

– da, ukoliko je pronađeno manje od 4% fetalne frakcije, laboratorija ponovi uzorkovanje o sopstvenom trošku.

VERACITY/VERAgene neinvazivni prenatalni test

Jedan od najmlađih neinvazivnih prenatalnih testova na tržištu je VERACITY/VERAgene by Premium Genetics. Premium Genetics je genetička kompanija koja ima širok panel genetskih testova.
Zastupamo NIPD Genetics, vodeću inovativnu biotehnološku kompaniju koja dizajnira, razvija i pruža napredne testove za predviđanje, dijagnostiku i prevenciju genetskih bolesti.

Koje promene je doneo VERACITY/VERAgene?

Veracity/VERAgene je osmišljen sa ciljem da se prevaziđu nedostaci i ograničenja drugih neinvazivnih prenatalnih testova.

Veracity/VERAgene koristi targetiranu analizu sekvenci hromozoma koja sa apsolutno najvećom tačnošću omogućava otkrivanje hromozomskih anomalija. Targetiraju se i analiziraju samo oni hromozomi koji predstavljaju predmet interesovanja (jedini kompatibilni sa životom i posle 10. nedelje trudnoće) i to samo na onim delovima hromozoma koji nam pouzdano nose informacije o trizomijama, sa najmanjom šansom da dovedu do lažno pozitivnih/lažno negativnih rezultata.

Baš te delove čitamo u proseku 400 puta, čak 10 puta više od bilo kog drugog prenatalnog testa. To je najveća dubina čitanja na tržištu, koju ističemo kao najvažniju i najveću prednost neinvaizvnog prenatalnog testa.

Evo jednog primera kako bismo najlakše shvatili razliku između targetirane analize sekvenci i masivnog paralelnog sekvencioniranja:

  • Neko vam da knjigu od 1.000 stranica i rok od 24 sata da je pročitate celu. Nakon toga Vas pita šta se nalazi na stranicama npr. broj 121/paragraf 3, 492/paragraf 6 i 859/paragraf 9, koje su i jedine suštinski bitne?

Ili

  • Neko vam da knjigu od 1.000 stranica, otkrije Vam da je jedini važan sadržaj samo onaj na stranicama broj 121/paragraf 3, 492/paragraf 6 i 859/paragraf 9, i dobijete isti rok od 24 sata da koliko god puta želite pročitate samo navedeni sadržaj.

Zaključak

Verovatnoća da ćete znati sadržaj, onaj koji je jedino i važan, tj sa stranica broj 121/paragraf 3, 492/paragraf 6 i 859/paragraf 9, kod drugog primera je očigledna, jer se precizno i neuporedivo veći broj puta analizira samo taj, suštinski važan sadržaj. Baš tako radi Veracity/VERAgene test. Fokusira se samo na one hromozome i one delove hromozoma koji su važni. Zato je Veracity/VERAgene najpouzdaniji test.

Prednosti Veracity/VERAgene testa u odnosu na druge NIPTove

  1. Targetirana genomska analiza

Najnovije svetske studije ukazuju na činjenicu da je najčešća hromozomska abnormalnost trizomija 21 (tj. prisustvo dodatne kopije hromozoma 21), koja izaziva Downov sindrom. Ostale fetalne aneuploidije uglavnom su povezane sa spontanim gubitkom trudnoće, osim dodatno i trizomija 18. i 13. para hromozoma, koje mogu rezultirati rođenjem deteta, ali sa poremećajima koji su u sklopu tih sindroma.

Veracity/VERAgene koristi sopstvenu patentnu tehnologiju koja je dizajnirana tako da obuhvata samo delić genomskog materijala koji je relevantan za analizu. Upravo ovaj ciljani pristup povećava preciznost i tačnost Veracity/VERAgene testa.

  • Dubina i preciznost čitanja

Budući da se analiziraju samo regije od značaja, dubina čitanja Veracity/VERAgene testa je preko 1000 puta veća od dubine čitanja koju može postići masivno paralelno sekvencioniranje celog genoma. To unapređuje statističku preciznost i povećava speciičnost i senzitivnost Veracity/VERAgene testa.

  • Merenje fetalne frakcije (ff%)

VERACITY i VERAgene od drugih testova izdvaja i precizno merenje fetalne frakcije. Za razliku od ostalih neinvazivnih prenatalnih testova, VERACITY/VERAgene prenatalni test precizno meri fetalnu frakciju u krvi majke, što povećava pouzdanost Veracity/VERAgene testa. Ostali testovi procenjuju vrednost fetalne frakcije, pronađen u krvi majke – tako što pronađene vrednosti upoređuju sa do sad poznatim. Verovatnoća da će ovakav način procene (estimated to be) dovesti do pogrešne vrednosti fetalne frakcije (a, samim tim i do nepouzdanog rezultata) je preko 50%.

VERACITY/VERAgene, zahvaljujući patentiranom algoritmu, precizno meri udeo bebine DNK u krvi majke i brojanjem fragmenata, na izveštaju precizno izveštava o tačnom, a ne procenjenom, procentu fetalne frakcije.

  • Veracity i VERAgene test mogu da se izvode već od 10. nedelje trudnoće,
  • Validirani su i za blizanačke trudnoće, kao i kod trudnoća začetih vantelesnom oplodnjom (VTO),
  • Od svih NIPTova na tržištu, VERACITY i VERAgene jedini ispituju čak i mikrodelecione sindroma kod blizanačke trudnoće,
  • Precizni, bezbedni, pouzdani.

VERAgene neinvazivni prenatalni test

Revoluciju u domenu neinvazivnog prenatalnog skrininga doneo je VERAgene test. Otkrivanjem aneuploidija i mikrodelecija sa skriningom monogenskih poremećaja, VERAgene pruža sveobuhvatno rešenje potencijalnim roditeljima. Monogenske bolesti koje su obuhvaćene VERAgene testom nasleđuju se autozomno recesivno ili vezano preko X hromozoma. Kombinacija najsavremenije metode genetske analize sa bioinformatikom, VERAgene test čini sigurnim i pouzdanim. NIPD Genetics je dobio nagradu za inovativnost u 2019. godini, upravo zbog revolucionarnog VERAgene prenatalnog testa.

Po čemu se VERAgene izdvaja od ostalih NIPTova

  • VERAgene je NAJOBUHVATNIJI NIPT NA SVETU,
  • Jedini prenatalni test gde učestvuju i tate (potreban je uzorak majčine krvi i bris bukalne sluzokože biološkog oca),
  • Većina mikrodelecionih sindroma i monogenskih bolesti koje VERAgene test ispituje nemaju hemijske biomarkere, niti se mogu videti ultrazvučnim pregledom,
  • VERAgene analizira preko 2000 varijanti mutacija gena, koji bi mogli biti zaduženi za neku od 100 monogenskih bolesti koje VERAgene ispituje,
  • Sama činjenica da analizira gene govori o superiornosti VERAgene testa u odnosu na bilo koji drugi prenatalni test!

Nadamo se da smo uspeli da razrešimo Vaše sumnje u izboru NIPT.

Intra – i interindividualne varijacije u odgovoru na terapiju od velikog su značaja u terapijskom pristupu, pa je shodno tome personalizovana terapija, odnosno postavljanje dijagnoze i primena terapije prema genetskoj predispoziciji svakog pojedinca, imperativ savremene racionalne farmakoterapije.

Mi u Premium Genetics-u se uvek trudimo da budemo korak uz korak sa najnovijim svetskim dostignućima na polju genetike.

Tako da, ako birate najbolje za sebe i za Vaše potomstvo, birajte VERACITY/VERAgene test!

Šta je Daunov sindrom i kako se otkriva u trudnoći?

Šta je Daunov sindrom i kako se otkriva u trudnoći?

Daunov sindrom je najčešća trizomija u opštoj populaciji. Učestalost Daunovog sindroma je 1:700 kod novorođene dece. Na učestalost Daunovog sindroma utiču pre svega godine majke, tako da se rizik za postojanje Daunovog sindroma povećava kod trudnica koje imaju preko 35 godina. Međutim, to ne znači da su mlađe trudnice u kategoriji koja je bez rizika. U poslednje vreme, sve je veći broj mlađih trudnica, kod kojih se u trudnoći detektuje plod sa Daunovim sindromom.

Daunov sindrom se javlja kao posledica trizomije hromozoma 21. Umesto dva hromozoma 21 (dizomija), u ovom sindromu ih je tri, zbog čega se i naziva „trizomija 21“. 

Osnovne i najizraženije karakteristike Daunovog sindroma su: anomalije srca i/ili drugih organa, intelektualni disabilitet, povećan rizik od leukemije,  smanjena otpornost prema infekcijama, prevremeno starenje i 

rana pojava demencije, problemi sa sluhom i vidom.

Šta je uzrok Daunovog sindroma?

Unutar svih telesnih ćelija nalaze se sitne strukture zvane hromozomi. Oni nose gene koji određuju način našeg razvoja. Uobičajeno je da čovek ima 23 para hromozoma u svakoj ćeliji. Kada naš organizam stvara specijalne ćelije potrebne za oplodnju, parovi hromozoma se dele i rearanžiraju. Nekada se ovi parovi hromozoma ne podele ispravno, što dovodi do toga da bebine ćelije imaju dodatnu kopiju hromozoma, u ovom slučaju hromozoma broj 21. 

Zbog te kopije više, nastaje Trizomija 21, odnosno Daunov sindrom kao posledica te trizomije.

Nakon mnogo istraživanja o greškama u ćelijama germinativne loze, istraživači su pokazali da je uzrok Daunovog sindroma u više od 90% slučajeva dodatna kopija hromozoma 21 potiče od majke tj. nalazi se u jajnoj ćeliji; u oko 4% slučajeva uzrok je dodatna kopija hromozoma 21 se nalazi u spermi (potiče od oca);

u preostalim slučajevima, greška se javlja nakon oplodnje. 

Ostali roditelji koji su u većem riziku da imaju dete sa Daunovim sindromom su roditelji sa porodičnom istorijom Daunovog sindroma i roditelji koji nose genetsku translokaciju. Važno je uvek imati u vidu da nijedan od ovih faktora ne znači da će ovi roditelji definitivno imati bebu sa Daunovim sindromom – gore navedeno samo znači da je povećana verovatnoća za pojavu Daunovog sindroma.

Daunov sindrom – simptomi u trudnoći

Tokom trudnoće ne postoje nikakvi znaci i simptomi majke koji bi mogli ukazati na postojanje ovog sindroma kod bebe. Dakle, trudnica neće osetiti apsolutno nikakve simptome ukoliko plod ima Daunov sindrom. 

Verovatnoća za postojanje Daunovog sindroma se tokom trudnoće može proceniti odgovarajućim skrining testovima.  Na ultrazvučnom pregledu ginekolog može uočiti sledeće karakteristike: manja glava bebe u odnosu na ostatak tela, kratak vrat, dužina prstiju bebe je manja nego što je uobičajeno, položaj očiju u kome su oči iskošene na gore itd…

Daunov sindrom – lečenje

Za Daunov sindrom ne postoji lek, međutim, postoje ustanove i obrazovni programi koji mogu pružiti podršku deci sa Daunovim sindromom i njihovim porodicama. Deca sa ovim stanjem često mogu imati koristi od govorne terapije, radne terapije i fizikalnih vežbi kako bi poboljšali motoričke veštine.

Neki od zdravstvenih problema koji su česti kod ljudi s Daunovim sindromom, kao što su katarakta, problemi sa sluhom, problemi sa štitastom žlezdom, mogu se korigovati i ublažiti adekvatnom medicinskom negom.

Daunov sindrom – simptomi kod odojčeta

Odojče sa Daunovim sindromom na rođenju može imati normalnu veličinu, međutim, deca sa ovim stanjem se razvijaju sporije u odnosu na decu koja ovo stanje nemaju. Osobe sa Daunovim sindromom vrlo često imaju neki stepen intelektualnog disabiliteta, obično blag do umeren. 

Neke od karakteristika koje se mogu uočiti na rođenju su: mala glava i uši, kratak vrat, ispupčen jezik, kose oči, slab mišićni tonus. Zbog usporenosti intelektualnog razvoja, potencijalno se javlja impulsivno ponašanje, smanjene sposobnosti rasuđivanja, poremećaji pažnje i problemi pri učenju.

Medicinske komplikacije koje često prate Daunov sindrom uključuju: urođene srčane mane

gubitak sluha, probleme sa vidom i pojavu katarakte, probleme sa kukovima, veći rizik za oboljevanje od leukemije, hroničnu opstipaciju, ranu pojavu demencije, hipotireozu (smanjena funkcija štitaste žlezde), gojaznost, sklonost ka infekcijama, posebno respiratornim, kožnim i infekcijama urinarnog trakta.

Koji sve testovi na Daunov sindrom u trudnoći postoje?

INVAZIVNE PROCEDURE:

Amniocenteza (analiza amnionske tečnosti, tj. plodove vode) i horiocenteza (biopsija horionskih čupica) su testovi koji daju definitinu informaciju i zovu se dijagnostički testovi. Međutim, ovi testovi su invazivni, njihovo izvođenje povećava rizik od spontanog pobačaja. Iz ovog razloga se oni ne predlažu svim ženama. 

  • Amniocenteza je metoda koja podrazumeva uzimanje plodove vode za biohemijska i citogenetska ispitivanja.  To je najstariji dijagnostički postupak u antenatalnoj dijagnostici koji je uveden u kliničku praksu 1966. godine. Optimalno vreme za amniocentezu je od 16-18. gestecione nedelje, jer u tom periodu ima najviše amniocita-deskvamiranih fetalnih ćelija, materica je podobna za transabdominalni pristup i optimalna je količina amnionske tečnosti (oko 200-250ml). Najkasnije se može izvesti do 20. gestacione nedelje.

Indikacije za izvođenje amniocenteze su: dijagnostika hromozomski uzrokovanih malformacija ploda, izolovane genske abnormalnosti, defekti koji su uslovljeni spoljašnjim faktorima (prenatalna ekspozicija rendgenskom zračenju, teratogenim lekovima, infektivnim agensima).

Izvođenje Amniocenteze kako bi se otkrio Daunov sindrom

Metoda se izvodi pod kontrolom ultrazvuka, uvođenjem igle kroz trbuh (transabdominalno). Tom prilikom uzima se oko 10-20ml plodove vode, izbegavajući ulazak u poseljično tkivo i mesto insercije pupčanika. Uvek se bira intrauterini prostor sa najvećom količinom plodove vode, po pravilu, što dalje od glave ploda. Veoma su važni striktni uslovi asepse kako bi se sprečio eventualni nastanak infekcije.

Rizik od nastanka pobačaja je 0,5-1%, 2,5% kod blizanačkih trudnoća. Komplikacije intervencije mogu biti vezane za majku (oticanje plodove vode i nastanak oligohidramniona, Rh senzibilizacija, infekcije, vaginalno krvarenje, kontrakcije) i vezane za fetus (prevremeni porođaj, oštećenje fetusa usled defekta amnionske membrane, oštećenja nastala nakon oticanja plodove vode.

  • Horiocenteza (biopsija horionskih čupica – CVS) je intervencija tokom koje se uzima uzorak horiona radi ispitivanja različitih stanja embriona. Ovakvim postupkom se tehnički veoma rano mogu dobiti resice horiona tj. trofoblasta,  jer posteljično i fetalno tkivo imaju isto poreklo.

Predlaže se posle 10. nedelje gestacije, optimalno 11-13. gestacione nedelje.

U materijalu koji je dobijen biopsijom horiona moguće je analizirati hromozome (kariotipizacija ploda), odrediti specifične genske defekte i utvrditi poremećaj enzimske aktivnosti u porodicama za koje se zna da takvi defekti postoje. Uredan rezultat kariotipa ne garantuje izostanak nekih drugih poremećaja koji se ne mogu utvrditi ovom analizom.

Izvođenje Horiocenteze transabominalnim putem kako bi se otkrio Daunov sindrom
Izvođenje Horiocenteze transcervikalnim putem kako bi se otkrio Daunov sindrom

Pre početka intervencije majka potpisuje pristanak i saglasnost o prihvatanju rizika i mogućih komplikacija.

Metoda se izvodi pod kontrolom ultrazvuka, uvođenjem igle u tkivo trofoblasta. Put uvođenja igle može biti kroz trbuh (transabdominalni) i grlić materice (transcervikalni), a izbor pristupa zavisi od afiniteta i obuke izvođača, lokalizacije trofoblasta i starosti trudnoće.

Intervencija nosi rizik od nastanka spontanog pobačaja 1-3%, koji je za oko 1% veći nego kod amniocenteze i direktno je zavisan od gestacijske starosti i iskustva operatera. Komplikacije mogu biti vezane za majku (vaginalno krvarenje, kontrakcije, spontani pobačaj, mozaicizam posteljice u 1%) i vezane za fetus (izostanak razvoja distalnih delova  ekstremiteta, mikrokrvarenje u amnionskoj tečnosti, stvaranje tačkastih adhezija).

  • Kordocenteza – metoda podrazumeva punkciju umbilikalnih krvnih sudova kroz trbuh (transabdominalno) pod kontrolom ultrazvuka pričemu se dobija fetalna krv.Optimalno veme za izvođenje kordocenteze je od 20-22 gestacione nedelje.Najčešće indikacije za kordocentezu obuhvataju ispitivanje  abnormalnog kariotipa ploda posle amniocenteze ili biopsije horiona.
Izvođenje Kordocenteze kako bi se otkrio Daunov sindrom

Druge indikacije mogu biti: Rh izoimunizacija, kongenitalne infekcije ploda, nasledne hematološke bolesti, stanja imunodeficijencije, ispitivanje acido-baznog statusa.

Metoda se izvodi pod kontrolom ultrazvuka, uvođenjem igle kroz trbuh i uzima se 1-5 ml fetalne krvi u zavisnosti od vrste ispitivanja.

NEINVAZIVNA DIJAGNOSTIKA:

  • ULTRAZVUK je neinvazivna metoda prenatalne dijadnostike, a izuzetno je koristan za vizualizaciju fetusa i fetalnih organa. Lak je za korišćenje i trenutno daje rezultat koji je dokumentovan slikom.

Za detekciju hromozomskih anomalija veoma je važno merenje nuhalnog nabora ili tzv. nuhalne translucencije (NT) u periodu od 12. do 14. nedelje gestacije. Takođe od značaja je prisustvo i dužina nosne kosti, položaj i stanje placente, kao i srčana akcija kod ploda. Nuhalni nabor (NT) do 3 mm smatra se urednim nalazom.

Pouzdanost zavisi od mnogih faktora, kako tehničkih, tako i ljudskih, odnosno kadrovskih.

  • DABL TEST je biohemijski test koji se izvodi iz krvi i uključuje analizu plazmatskog proteina A(PAPP-A) i slobodnog beta hCG(fhCG)  u periodu od 12. do 14. nedelje gestacije. Biohemijsku analizu iz krvi poželjno je uraditi istog dana kada i ultrazvuk, ali se toleriše kašnjenje do 48h. Radi se o statističkoj proceni verovatnoće rizika, gde se dobijeni parametri obrađuju i izdvaja se rizična grupa trudnica koja se šalje na dodatna ispitivanja. Parametri koje je potrebno uzeti u obzir jesu: telesna težina i starost trudnice, informacije o trudnoći (jednoplodna/bliznačka, prirodna/vantelesna oplodnja) i štetne navike u trudnoći, kao na primer konzumacija cigareta.

Uredan rezultat dabl/tripl testa nije garancija da ne postoji neki od hromozomskih poremećaja, a takođe ni povećan rizik ne mora da znači obavezno prisustvo hromozomskog poremećaja. Smatra se da je stopa detekcije hromozomskih poremećaja merenjem nuhalnog nabora i dužine nosne kosti između 75 i 80% u zavisnosti od hromozomopatije. Zajedno sa dostupnim biohemijskim markerima povećava se stopa detekcije hromozomopatija na oko 85-95%. Ovo znači da uredan ultrazvučni nalaz i uredan nalaz biohemijskog dabl testa isključuje poremećaj naslednog matarijala u oko 90% slučajeva, dok 10% rizika bračni par preuzima na sebe.

Izveštaj je suštinski samo statistika – iskazuje sa potencijalnim rizikom (1:100, 1:5000 i slično).

  • TRIPL TEST

uključuje analizu alfafetoproteina (AFP), estriola i horiogonadotropina (HCG)  u periodu od 16. do 18. gestacione nedelje.  Uzimajući u obzir ove parametre takođe se izračunava verovatnoća poremećaja kod fetusa. Tripl testom moguće je detektovati Daunov sindrom u 69% slučajeva. Izveštaj je suštinski samo statistika – iskazuje sa potencijalnim rizikom (1:100, 1:5000 i slično).

NIPT je skraćenica za neinvazivni prenatalni test, koji analizira DNK fetusa izolovan u majčinoj krvi sa ciljem identifikovanja genetskih sindroma, kao što su hromozomske trizomije i aneuploidije polnih hromozoma fetusa. Za razliku od ostalih, konvencionalnih skrining metoda u trudnoći, NIPT nije statistički metod, nego precizan način detekcije traženih aneuploidija i trizomija. Veoma je važno da je pri analizi detektovano najmanje 4% bebine DNK u krvi majke, kako bi se rezultat smatrao relevantnim.

Takođe, velika prednost neinvazivnih prenatalnih testova je to što se izvode već od 10. nedelje trudnoće.

Testovi najnovije generacije, poput VERACITY testa su izuzetno precizni, sa čak 99.99% pouzdanošću otkrivaju prisustvo Daunovog, ali i ostalih važnih sindroma.

Novina su testovi koji analiziraju dodatno čak 100 monogenskih bolesti, kao što je VERAgene test.

Ovi testovi su sve veći izbor trudnica, jer su komforni i ne nose nikakav rizik za majku i dete, te su odličan način za izbegavanje mnogobrojnih, vrlo često bespotrebnih invazivnih procedura.

Kada se radi prenatalni test?

Kada se radi prenatalni test?

Upravo ste saznali da ste trudni? Čestitamo! Imaćete stotine pitanja, a jedno od njih će sigurno biti i kada se radi prenatalni test?

Statistički najveći broj dijagnostikovanih trudnoća je upravo u periodu od 6. do 8. nedelje trudnoće. Upravo ovo je period kada je pored amenoreje, testa na trudnoću, Vaš doktor potvrdio na ultrazvučnom aparatu da ste u drugom stanju.

Nakon ovog pregleda, najveći broj trudnica muče pitanja da li će sa bebom biti sve u redu? Da li će se trudnoća održati do kraja? Da li je sa mojom bebom genetski sve u redu?

Prva i najbitnija analiza u ovom periodu rane trudnoće predstavlja upravo neinvazivno prenatalno testiranje.

Procedura za izvođenje VERACITY i VERAgene neinvazivnog prenatalnog testa je veoma jednostavna i izvodi se u 3 koraka.

Prvi korak kada se radi prenatalni test:

Kontakt. Pozovite naš stručni tim Premium Genetics-a, kontakt centar (064 659 24 28), kako biste dobili više informacija i zakazali uzorkovanje u Vama najbližoj laboratoriji.

Naš stručni tim čine lekari, biohemičari, farmaceuti, genetičari sa bogatim iskustvom i znanjem iz oblasti genetike i prenatalnog testiranja i rado će vam pomoći i odgovoriti na svako vaše pitanje.

Da biste mogli da uzorkujete, neophodno je da ste najmanje u 10. nedelji trudnoće.

Zašto je to važno? Od 6. gestacijske nedelje u krvotoku majke počinje da cirkuliše slobodno ćelijska fetalna DNK (cffDNA). Dokazano je da najčešće od 10. nedelje trudnoće ima dovoljno genetskog materijala bebe u vašoj krvi, kako bi se izvršilo prenatalno testiranje, a takođe iz etičkih razloga nije moguće uzorkovanje za prenatalni test obaviti pre 10. nedelje trudnoće.

Iako se VERACITY i VERAgene test može praktično raditi u bilo kojoj nedelji trudnoće, pa čak i do pred sam kraj trudnoće, idealno vreme za testiranje je u periodu od 10. do 12. gestacijske nedelje. Treba imati na umu da upravo u ovom periodu trudnoće, u ranoj fazi, kada se uradi VERACITY ili VERAgene test, daje precizne informacije o genetskom stanju bebe i daje dovoljno vremena za dalje dodatne invazivne dijagnostičke metode (amniocenteza, CVS, kordocenteza) i eventulni prekid trudnoće, ukoliko za tim bude potrebe. Nesporno je da je puno lakše izvšiti prekid trudnoće u ranoj fazi, ukoliko za time ima potrebe, nego kasnije.

 Naš stručni tim će sa Vama proći kroz sve detalje i specifičnosti, kako biste doneli odluku o opciji testa koja je najbolja za Vas. Takođe, naše kolege će prikupiti sve neophodne medicinske informacije o Vašoj trudnoći, kao i kontakt podatke, kako bismo pratili Vaš uzorak od trenutka uzorkovanja, do momenta pristizanja rezultata.

Drugi korak kada se radi prenatalni test:

Zakazivanje. Kada se opredelite, zakazujemo Vam uzorkovanje za prenatalni test u Vama najbližoj laboratoriji, u bilo kojem gradu u Srbiji. Trudićemo se da Vam izaberemo najbolji termin i najbližu laboratoriju. Set za uzorkovanje će Vas čekati spreman u laboratoriji, gde ćete biti najavljenji, kako biste izbegli čekanje u redovima.

Setovi za VERACITY I VERAGENE su jedini setovi na tržištu opremljeni specijalnim kryo bag-ovim koji održavaju temperaturu i kvalitet vašeg uzorka do trenuka stizanja u laboratorjiu.

test
 Setovi za VERACITY I VERAGene jedini imaju shelf life 14 dana, za razliku od većine drugih prenatalnih testova koji imaju dvostruko kraće vreme. Ovo je posebno važno, jer garantuje kvalitet uzorka duži vremenski period i smanjuje se mogućnost nepotrebnog reuzorkovanja zbog tehničke neispravnosti uzorka, što je čest slučaj kod drugih komercijalnih testova koji se šalju u inostrantstvo na analizu.

VAŽNO: Pre samog uzorkovanja slobodno možete da jedete i pijete. Hrana i piće ne utiču na samu analizu.

Ukoliko se opredelite za VERAgene opciju testa (najobuhvatniji test na svetu, koji dodatno analizira i 100 monogenskih bolesti), neophodno je i prisustvo u laboratoriji i biološkog oca bebe.

Pored jednog uzorka venske krvi majke, uzima se i uzorak bukalnog brisa (bris unutrašnjeg dela obraza) biološkog oca deteta. Ovo je jedini test na tržištu u kojem učestvuje i budući tata.

Za prikupljanje genetskog materijala iz bukalnog brisa biološkog oca bebe, neophodan nam je čist i kvalitetan uzorak. Važno je da biološki otac ne konzumira ništa (hrana, piće, cigarete, žvakaća guma itd.) minimum 45 minuta pre uzorkovanja.

Treći korak kada se radi prenatalni test:

Uzorkovanje. Sama procedura uzorkovanja je neinvazivana i potpuno bezbedna i za mamu i za bebu. Cela procedura ne traje duže od petnaestak minuta.

Pre samog uzorkovanja u laboratoriji popunjavate Sample Information Form (SIF), neophodni obrazac za testiranje u formi upitnika.

Stručno osoblje će prikupiti dovoljnu količinu (8-10 ml) venske krvi majke u jednoj epruveti. Ukoliko se uzima i uzorak bukalnog brisa biološkog oca bebe, za VERAgene test, u laboratoriji se specijalnim štapićem laganim pokretima uzima bris sluzokože usne šupljine, koji je potpuno bezbolan.

Nakon toga, obaveštavate Premium Genetics da ste uspešno izvršili uzorkovanje. Ovo je jako bitno, kako bismo na vreme organizovali logistiku i kurirsku službu, koja preuzima Vaš uzorak i transportuje u inostrantsvo na analizu.

Odgovarajući uzorak sakupljen u pravo vreme, transportovan na pravi način i u odgovarajuću laboratoriju je preduslov za tačan rezultat.

Specijalnom kurirskom službom obezbeđuje se transport biološkog materijala tj. uzorka u laboratoriju NIPD Genetics na Kipru. Uzorak u laboratoriju stiže najčešće u roku od 24 sata, u specijalnom setu sa kriogelom, koji garantuje stabilnost uzorka.

Rezultati se očekuju od 7 do 10 radnih dana (ne računajući vikende i praznike) od trenutka kada uzorak pristigne u NIPD Genetics-ovu laboratoriju. U ovom periodu veliki broj trudnica bude s razlogom nestrpljiv i željno isčekuje naš poziv, kako bismo im saopštili rezultate. Kako je ovo opsežna genetska analiza, neophodno je nešto više vremena za razliku od klasičnih biohemijskih analiza, kako biste dobili pouzdan rezulat. Čim rezultati stignu, istog trenutnka Vas kontaktiramo telefonom i saoštavamo i tumačimo rezultate.

Rezultati se, u dogovoru sa Vama šalju putem e-mejla ili pošte na kućnu adresu.

Takođe, rezultate možemo poslati i Vašem nadležnom ginekologu, a na raspolaganju Vam je i genetsko savetovalište Premium Genetics-a, koje čine najeminentniji stručnjaci.

U slučaju pozitivnog rezultata, tačnije ukoliko je VERACITY i li VERAgene testom detektovan visok rizik za  neku od ispitivanih hormozomopatija, to je neophodno potvrditi invazivnom dijagnostikom. Trošak potvrdne dijagnostičke procedure (amniocenteze, kordocenteze ili biopsije horionskih čupica) snosi kompanija Premium Genetics u potpunosti umesto Vas.

Odluku o mestu i datumu obavljanja invazivne procedure donosi pacijent u konsultaciji sa svojim nadležnim ginekologom, pri čemu je u obavezi da o tome obavesti Premium Genetics pre obavljanja same procedure.

Naš tim genetskog savetovališta će Vam pomoći ukoliko imate bilo kakvu dilemu, kako biste u svakom slučaju mogli da donesete ispravnu odluku.  

Naš osnovni cilj jeste zadovoljna i srećna trudnica, te ćemo učiniti sve što je do nas da doprinesemo tome.

Ukoliko je rezultat VERACITY/VERAgene neinvazivnog prenatalnog testa negativan, možete biti mirni što se tiče genetskog zdravlja Vaše bebe i onog što je testirano u opciji koju ste odabrali. Želimo Vam mirnu i bezbrižnu trudnoću.

Šta je Dabl (Double) test?

Šta je Dabl (Double) test?

Dabl (double) test je skrining test prvog trimestra (tromesečja) trudnoće. Naziva se još i kombinovani biohemijski skrining prvog trimestra, jer podrazumeva ultrazvučni pregled i laboratorijsku analizu određenih hormona.

Cilj Dabl testa je rana identifikacija trudnica sa povećanim rizikom da kod bebe postoje određene hromozomske abnormalnosti. Dabl test nam ne daje definitivan odgovor, već samo informaciju da li postoji rizik i ukoliko rizik postoji, koliki je. Dakle, Dabl test je statistički test, a ukazuje na verovatnoću postojanja tri najčešće hromozomopatije:

  1. Trizomija 21 (Daunov sindrom)
  2. Trizomija 18 (Edwardsov sindrom)
  3. Trizomija 13 (Patau sindrom).

Dabl test je skrining test, što znači da se na osnovu rezultata ovog testa ne može postaviti dijagnoza. Međutim, na osnovu rezultata Dabl testa se može utvrditi da li postoji potreba da se tokom trudnoće urade i neka druga, dodatna ispitivanja. 

Kada se radi Dabl (Double) test ?

Dabl test se radi u prvom trimestru, tačnije između 12. i 14. nedelje trudnoće, idealno u 12-toj.

Kako se izvodi Dabl (Double) test ?

Kako je Dabl test kombinovani test, potrebno je da ginekolog obavi ultrazvučni pregled, kao i da se izvadi krv radi analize hormona. Preporuka je da ultrazvučni pregled i vađenje krvi budu istog dana, međutim, prihvatljivo je da se krv izvadi do najkasnije 48h nakon ultrazvučnog pregleda. Prvo se radi pregled ultrazvukom, a zatim vađenje krvi.

Ultrazvučni parametri potrebni za Dabl test su:

  • CRL (Crown Rump Length) – dužina ploda
  • NT (nuhalna translucenca ) – nuhalni nabor, debljina vratnog nabora bebe

CRL vrednost predstavlja dužinu ploda – od temena do kraja kičmenog stuba. Nuhalna translucenca ukazuje na debljinu vratnog nabora bebe. Tokom prvog trimestra, ispod kože na zadnjem delu vrata fetusa se nakuplja tečnost (limfa). Ukoliko je količina te tečnosti povećana ( NT>3 mm), debljina vratnog nabora će biti veća i to može biti pokazatelj prisustva hromozomskih abnormalnosti. Pored parametra CRL i NT, lekar ultrazvučnim pregledom u ovom periodu trudnoće utvrđuje i prisustvo nosne kosti, koja se kod fetusa sa hromozomskim anomalijama kasnije formira. Takođe, utvrđuju se i položaj i stanje placente, srca, ugao između gornje vilice i nosne kosti …

Parametri krvi (biohemijski parametri) potrebni za Dabl test su:

  • Free beta HCG – humani horionski gonadotropin
  • PAPP-A ( pregnancy-associated plasma protein A) – plazmatski protein A udružen sa trudnoćom

Free beta HCG je slobodni beta humani horionski gonadotropin, hormon koji placenta proizvodi u ranoj trudnoći. PAPP-A je plazmatski protein A udružen sa trudnoćom, produkuje ga placenta u ranom periodu trudnoće. Abnormalne vrednosti ova dva biohemijska parametra mogu ukazati na rizik za postojanje hromozomskih anomalija.

Prosečna vrednost ovih hormona u krvi trudnica čiji plod nema neku od tri najčešće trizomije označava se kao medijana. Sva odstupanja od te prosečne vrednosti, za datu nedelju trudnoće izražavaju se kao „ umnošci medijane“ (multiple of median-MOM).

Što je vrednost bliža prosečnoj vrednosti, tj. medijani (MOM), veća je verovatnoća da kod bebe ne postoji nijedna od tri najčešće trizomije.

Za vađenje krvi nije potrebna posebna priprema, potrebni su samo podaci dobijeni ultrazvukom.

Pored navedenih ultrazvučnih i biohemijskih parametara, za Dabl test su potrebne i sledeće informacije:

  • godine starosti trudnice
  • broj fetusa – jednoplodna/blizanačka trudnoća
  • telesna težina trudnice
  • da li je u pitanju prirodno začeće ili je trudnoća začeta nekom od metoda asistirane reprodukcije
  • da li je trudnica pušač
  • da li trudnica ima dijabetes

Svi gore navedeni podaci se unose u poseban program. Nalaz koji se dobija na osnovu obrade ovih podataka pokazuje verovatnoću postojanja neke od tri najčešće hromozomopatije kod bebe.

Za rezultate Dabl testa je od velike važnosti da ginekolog pregled obavi uz pomoć dobrog i pouzdanog ultrazvučnog aparata, kao i da se obezbedi pouzdana laboratorija.

Kako se tumače rezultati Dabl (double) testa?

Rezultate Dabl testa tumači ginekolog, po potrebi, uz konsultaciju sa genetičarem. Rezultati se tumače u odnosu na tzv. cut off vrednost – vrednost ispod koje se rizik smatra niskim. Ukoliko je npr. cut off za Dabl test 1:250, rezultat 1:10 ukazuje na visok rizik (loš rezultat), dok rezultat 1:10 000 ukazuje na nizak rizik (dobar rezultat). Rizik za Daunov sindrom 1:10 000 znači da na 10 000 žena koje imaju iste vrednosti parametra, beba samo jedne od njih može imati Daunov sindrom. U slučaju dobijanja rezultata koji pokazuje visok rizik za bilo koju od tri trizomije obuhvaćene Dabl testom, trudnicu treba uputiti na dodatna ispitivanja.

Kolika je pouzdanost Dabl (double) testa?

Preciznost Dabl skrining testa 80 – 95%. Povećan rizik dobijen Dabl testom ne mora nužno da znači da kod bebe zaista postoji neka hromozomska abnormalnost. Takođe, uredan rezultat Dabl testa nije garancija da ne postoje hromozomske anomalije.

Koji su dalji koraci ukoliko se dobije loš nalaz?

Kako je Dabl test skrining test i govori o veravatnoći, na osnovu njegovih rezultata se ne može postaviti definitivna dijagnoza. Loš rezultat ne znači da fetus zaista ima neki od tri ispitivane trizomije, već da su potrebna dodatna ispitivanja kako bi se dijagnoza potvrdila ili isključila. Rizici su veći ukoliko je hormon free beta hCG povišen, a PAPPA snižen. Kod trudnica koje imaju preko 35 godina, Dabl test može pokazati visok rizik, jer godine trudnice ulaze u podatke na osnovu kojih se računaju rizici. To ne znači da trudnice preko 35 godina neće roditi u potpunosti zdravu bebu. Sa druge strane, bebe sa Daunovim sindromom mogu roditi i mlađe majke, a za neke druge hromozomske anomalije, za razliku od Daunovog sindroma, rizik je nezavisan od godina starosti, tj.i mlađe i starije trudnice su u podjednakom riziku. Po dobijanju rezultata Dabl testa, neophodna je konsultacija sa izabranim ginekologom, koji će trudnici, po potrebi, predočiti naredne opcije prenatalnog testiranja – invazivne i neinvazivne.

Invazivne dijagnostičke procedure kao što su amniocenteza (uzimanje uzorka plodove vode) ili CVS ( biopsija horionskih čupica) imaju vrlo visoku preciznost (>99%), međutim, nose određene rizike i mogućnost komplikacija. Neinvazivni prenatalni skrining testovi (NIPT) su takođe visoko precizno za najčešće trizomije (>99%), s tim što kod njihovog izvođenja nema rizika od gubitka trudnoće. Takođe, ovim testovima se mogu otkriti i rizici za neke druge hromozomske abnormalnosti.

Dabl test nam govori o statističkoj verovatnoći za tri najčešće trizomije – Daunov, Edwardsov i Patau sindrom, koji predstavljaju najčešće poremećaje u broju hromozoma. Dakle, ne govori precizno o prisustvu trizomija, nego samo izveštava o verovatnoći. Za razliku od Dabl testa, neinvazivni prenatalni testovi precizno izveštavaju o prisustvu anomalija.

Pored ovih najčešćih horomozomopatija, postoje i neki drugi poremećaji hromozoma, kako u broju, tako i poremećaji u strukturi hromozoma (mikrodelecije), koji uzrokuju različite urođene umerene do teške anomalije. Takvi poremećaji nisu obuhvaćeni Dabl testom, jer za većinu ne postoje ni biohemijski ni ultrazvučni markeri koji bi mogli da ukažu na postojanje tih poremećaja. Dabl test nam ne daje informaciju o riziku za strukturne poremećaje hromozoma (mikrodelecije), kao ni za mutacije na nivou gena, a koje mogu dovesti do ispoljavanja određenih umerenih do teških sindroma.

Savremeni genetički testovi koji pouzdano (99.9%) mogu detektovati rizik za trizomije, ali i strukturne poremećaje su VERACITY testovi, dok se mutacije na nivou gena mogu utvrditi VERAgene testom.

VERACITY prenatalni test može se izvesti od 10. nedelje trudnoće i dostupan je kako za jednoplodne tako i za blizanačke trudnoće.

Sopstvenom, patentiranom tehnologijom ciljane analize sekvenci (TACS – target capture sequences) targetiraju se i analiziraju samo oni hromozomi koji predstavljaju predmet interesovanja i to samo na onim delovima hromozoma koji su od kliničkog značaja. Baš ti delovi hromozoma čitaju se u proseku 400 puta, čak i do 10 puta više od ostalih testova što povećava preciznost. Test se izvodi na Illumina platformi koja je za sada najsavremenija platforma, odnosno zlatni standard za izvođenje prenatalnih testova.

VERACITY prenatalni test zahvaljujući najnaprednijoj tehnologiji precizno meri udeo bebine DNK u krvi majke i  izveštaj fetalne frakcije baziran je isključivo na zaista pronađenoj fetalnoj DNK. Ovo je izuzetno važno, jer loša procena udela bebine DNK dovodi do nepouzdanih rezultata, dok sa preciznim merenjem i sigurnim izveštajem o bebinoj DNK osigurava najmanji procenat lažno pozitivnih rezultata i pouzdanost veća od 99,99%.

VERACITY analizira samo najčešće trizomije (Daunov, Edvardsov, Patau sindrom), aneuploidije polnih hromozoma i mikrodelecije koje su kompatibilne sa životom i nakon 10. nedelje trudnoće. Analiza trizomija koje nisu kompatibilne sa životom kod testova koji ih rade, dovodi do visokog procenta lažno pozitivnih rezultata što dodatno dovodi do pojave straha kod trudnica.

Koji neinvazivni prenatalni test analizira najviše, tj. koji NIPT je najobuhvatniji na svet?

Značajnu prednost u odnosu na sve testove ima VERAgene test koji pored trizomija, aneuploidija polnih hromozoma i mikrodelecija, analizira  dodatno još 100 naslednih monogenskih bolesti poput cistične fibroze, policistične bolesti bubrega, raznih metaboličkih bolesti…Ovo je jedini test u kome učestvuju i buduće tate, a test se izvodi kod jedoplodnih i blizanačkih trudnoća.

Ana_Sević2

Ana Sević otkrila rezultate VERAgene testa

Nakon medijskih nagađanja o trudnoći Ane Sević, popularna pevačica je na društvenim mrežama potvrdila te vesti i saopštila da je odlučila da uradi neinvazivni prenatalni test:

  • Beskrajno nas je obradovala vest da čekamo bebu i ne postoje reči kojima se može opisati sreća i zahvalnost Bogu na takvom daru. Zahvaljujući VERAgene testu i lepim vestima koje su nam doneli, ja sam potpuno bezbrižna u trudnoći. Sama procedura za obavljanje VERAgene testa je bila više nego jednostavna i bezbolna. Za svoje bližnje uvek biram samo najbolje, tako da sam lako donela odluku da ovaj test uradim baš u Premium Genetics-u – napisala je na Instragramu Ana Sević.

Rezultati VERAgene testa su stigli u roku od nekoliko dana i otkrili važne vesti: analiza svih aneuploidija, mikrodelecionih sindroma i 100 monogenskih bolesti je bila uredna i nalaz testa je pokazao da Ana i Danijel čekaju genetski zdravu bebu. Takođe, oni su putem čuvenih VERACITY balona otkrili i pol bebe (pogledati na linku: https://www.instagram.com/p/CBydGbShgif/?utm_source=ig_web_copy_link).

VERAgene test je sve češći izbor trudnica u Srbiji, jer je apsolutno najobuhvatniji neinvazivni prenatalni test na svetu, koji već u 10. nedelji trudnoće može da analizira čak 100 monogenskih bolesti, 8 aneuploidija, 4 mikrodeleciona sindroma i pol bebe.

Izvor: www.premiumgenetics.rs, Photo: Ana Sević, Premium Genetics

ginekoloska-ordinacija

PREMIUM INTERVJU: dr Slađana i dr Zoran Raović

Specijalistička ginekološko-akušerska ordinacija Raović postoji od 2004. godine i za za ovih 16 godina puno žena je svoje zdravlje poverilo dr Slađani i dr Zoranu Raoviću, osnivačima i vlasnicima ordinacije. U prijatnom ambijentu, uvek posvećeni svojim pacijentkinjama, vodeći se najnovijim medicinskim protokolima pružaju ginekološku brigu i zaštitu ženama svih starosnih grupa. Vođenje trudnoće i briga o trudnicama je jedan od temelja ordinacije i zato danas sa dr Slađanom i dr Zoranom Raović razgovaramo na temu „Anomalije ploda“.

Doktorka, pre svega da pojasnimo, šta nazivamo anomalijama ploda?

Anomalije ploda tj. fetusa nastaju tokom trudnoće zbog različitih uzroka. Nekada su nam poznati razlozi, a za neke na žalost medicina nema odgovor. Generalno, anomalije ploda možemo podeliti na dve glavne grupe: genetičke, odnosno one koje su uzrokovane poremećajima broja ili strukture hromozoma, ili su posledica mutacija određenih gena u genetskom kodu ploda i takozvane „De novo“ tj. one koje nastaju kao posledica poremećaja razvoja organskih sistema fetusa. Ovi razlozi mogu biti: izloženost radijaciji, teratogenim lekovima, infekcijama, ali i mnogim za sada nepoznatim činiocima.

Dr-Slađana-Raović
dr Slađana Raović (foto: Premium Genetics)

Doktore, kako najlakše možemo utvrditi postojanje neke anomalije ploda, jer to je nešto što plaši svaku buduću majku?

Danas je skrining prvog trimestra, najznačajnijeg za pravilan razvoj fetusa, puno napredovao. Osim dabl testa na raspolaganju su nam genetički testovi, kako bismo ustanovili pravilnost genetičkog materijala bebe. Dabl test, iako standardan u protokolima, ima svojih manjkavosti zbog svog metoda a on se zasniva na statističkoj, odnosno softverskoj obradi biohemijskih i ultrazvučnih parametara, konstitucije i životnih navika trudnice, koje se obrađuju u adekvatnom softveru i tada dobijamo rezultat izražen kao rizik za promene broja hromozoma koji daju Down, Edvards ili Patau sindrome, najbitnije za detektovanje. Pojava genetičkih testova unapredila je naše informacije o genetičkom statusu ploda. Iako su skrining testovi, oni daju značajne informacije o genetskom materijalu bebe, odnosno postojanju neke hromozomske aberacije. Neki testovi čak imaju mogućnost davanja informacija o postojanju mutacija na genima koje uzrokuju nasledne bolesti. Postojanje ovakvih testova, tj. njihova velika preciznost daje priliku majkama da radeći ih budu mirne vezano za genetički status njihove bebe. Genetika je jako napredovala i treba koristiti njen potencijal i resurse.

Doktorka, kako da znamo da li su prisutne, kako ste rekli, „De novo“ promene na plodu?

Kao što je Zoran rekao, jako je bitno sprovesti skrining prvog trimestra. Sledeća bitna stvar u dijagnostici promena na plodu je ekspertski ultrazvučni pregled u periodu od 21. do 25. nedelje trudnoće. Ovim pregledom vrši se skrining svih organskih sistema bebe, kao i fizičkih karakteristika ploda. Analiziraju se: spoljašnji izgled ploda: eventualni deformiteti lica, ekstremiteta, kičmenog stuba, prednjeg trbušnog zida, razvoj moždanih struktura: mali mozak, komorni sistem, krvni sudovi baze lobanje, unutrašnji organi i sistemi: prisustvo želuca, integritet dijafragme, pregled mokraćne bešike, prisustvo i izgled oba bubrega, uz detaljno sagledavanje anatomije i strukture srca, kao i krvnog protoka kroz srce. Pregledom se utvrđuje i količina plodove vode, položaj i struktura posteljice, Dopler pregled krvnih sudova pupčanika i merenje dužine grlića.

Dr-Zoran-Raović
dr Zoran Raović (foto: Premium Genetics)

Doktore, da li smo ovim potpuno pokrili dijagnostikovanje anomalija ploda?

Na žalost postoje sindromi, kako genetičkog, tako i drugih uzroka, koji ne daju ultrazvučne ili druge markere, ali takve promene spadaju u grupu retkih bolesti.

Doktorka, kao da učinimo da briga budućih majki bude što manja?

Kao što smo rekli, skrining prvog trimestra ima veliki značaj. Možda se o tom značaju i ne priča dovoljno budućim majkama. Genetički testovi su novom tehnologijom doneli revoluciju u medicini. Izbegli smo mnogo amniocenteza, neprijatne i invazivne metode, a podigli nivo detektovanih hromozomskih anomalija, naročito Down sindroma, novim testovima i Di George sindroma, kao i retkih, ali prilično teških naslednih bolesti kao što je cistična fibroza.

I sama sam majka i briga koju imamo tokom trudnoće za svoj plod je velika. Živimo, na žalost u okruženju koje je vrlo kontaminirano, a trudnoća, odnosno burna deoba ćelija prilikom razvoja ploda čini ga osetljivim na različite agense. Napretkom skrininga i dijagnostike omogućavamo majkama, porodicama i samom društvu više i bolje informacije. I pre svega mir majkama.

Doktore koja bi Vaša poruka bila, za kraj ovog razgovora?

Porast broja infertilnih parova je nešto što nas brine i ne samo nas, to je globalni trend. U takvim okolnostima o svakoj trudnoći moramo brinuti sa posebnom pažnjom. Svakoj trudnici treba ukazati na mogućnosti dijagnostike i pregleda koji su joj na raspolaganju. Nivo informisanosti mora biti veći. Za šta će se neko odlučiti, to je lična odluka. Anomalije ploda jesu u porastu iz već navedenih razloga, ali mi smo spremni, obučeni i opremljeni da ih, ako postoje, otkrijemo i o svemu informišemo trudnice. Za buduće majke je bitno da imaju poverenje u svog doktora, jer im to donosi mir, a taj mir oseća i njihova beba.

Hvala vam na razgovoru!

izvor: www.premiumgenetics.rs