Zašto je CTG pregled važan u trudnoći?

CTG u trudnoći

Od momenta začeća počinje najvažnjije poglavlje života svake žene i njene porodice. Na tom putu budući roditelji  prolaze kroz  različite faze tokom kojih se pripremaju za roditeljstvo. 

Strahovi u trudnoći

U početku svest o trudnoći izaziva euforiju kod oba partnera. Ubrzo zatim, dolazi svest o velikoj odgovornosti  za predstojeći životni zadatak. Strahovi su sve učestaliji. 

Oba buduća roditelja su u velikoj meri upoznata  sa procedurama  koje slede pre i nakon porođaja, a širi porodični krugovi su sve uključeniji u iščekivanju malog bića.  Zato  je adekvatno  i pravovremeno informisanje  od velike važnosti. Naročito informisanje o mogućnostima modernih tehnologija u periodu u trudnoći kada su određeni dijagnostički pregledi obavezni.

Kako bebica raste i razvija se, promene  nastaju ne samo u telu trudnice, već u celokupnom dotadašnjem načinu njenog  života. U tom periodu može doći i do promene emocionalnog stanja budućih mama, koje polako postaju svesne da su upravo one u žiži događaja. Buduće mame istovremeno prolaze kroz mnoge procese preispitivanja  pa je smena euforičnog raspoloženja sa periodima tuge česta tokom ovog perioda.

Beba i roditelji

Na pragu roditeljstva, partneri  imaju veliki zadatak i treba da odgovore na mnogo životnih izazova. Sada imaju novu ulogu, tj. ulogu majke i oca. Menjaju celokupni životni stil, navikavaju se na niz prijatnih ili neprijatnih emocija, domovi se preuređuju i kupuju se stvari za bebu. Strah je najčešća neprijatna emocia  koja se javlja u period trudnoće, a proizvod je neizvesnosti od ishoda trudnoće i porođaja. 

Ovakve promene imaju veliki uticaj čak i na rani razvoj deteta . Tokom trudnoće majka i beba uspostavljaju jednu specifičnu vezu. Fetus pamti ritam majčinog srca i glas majke. Zbog toga nakon rođenja bebicu mogu umiriti zvuci otkucaja majčinog srca  i šapat majke.  Važno je da budući očevi  ne budu isključeni i zanemareni.  Oni takođe prolaze kroz slične psihične promene kao njihove partnerke , a svakako su na tom putu, punom prepreka, velika i neizostavna podrška. 

Ovakva uzburkana osećanja  su posledica  psihološke pripreme za roditeljstvo. Zato je važan zajednički prolazak oba partnera kroz sve faze pripreme za roditeljstvo. Time će se dodatno učvrstiti partnerska ljubav i povezanost. Neupućenost bračnih partnera samo povećava osećaj straha pa se zato preporučuje informisanje sa relevantnim stručnim osobljem.

Savremeni pristup vođenja svake trudnoće pored adekvatnih metoda perinatalne dijagnostike podrazumeva i adekvatno savetovanje o pravilnoj ishrani, higijeni  tokom trudnoće ali i nakon porođaja, o mogućim infekcijama i oboljenjima tokom same trudnoće i pripremama za porođaj.

Višeplodne trudnoće zahtevaju posebnu brigu i negu zbog većeg opterećenja na organizam trudnice. Samim tim ih treba pažljivo voditi i pratiti. Danas je posebna pažnja posvećena i savetovalištima za trudnice koja imaju za cilj da pruže korisne savete budućim mamama i ujedno ih ohrabre u njihovom sprovođenju.  Normalno je da budući roditelji zajedno prolaze kroz trudnoću i rađanje malog bića, iako je samo mama trudna. Mnogi očevi su tokom čitavog perioda trudnoće značajna podrška pa tako učestvuju u edukaciji ili prisustvuju porođaju.

Praćenje stanja ploda

Praćenje stanja ploda obuhvata niz mera i postupaka kojma se kontroliše kako stanje ploda tako  i majke za vreme trudnoće i porođaja. Na ovakav način moguće je adekvatno reagovanje u slučaju otkrivanja problema i planiranje vremena, načina i mesta porođaja što sanjuje rizik od negativnog ishoda.

Šta je CTG?

Pored redovnih ultrazvučnih, ginekoloških i drugih pregleda u trudnoći dobijamo potvrdu o morfologiji ploda i riziku o postojanju hromozomopatija u prvom trimestru, dok način na koji možemo dobiti informaciju o kontrakcijama materice i ritmu otkucaja bebinog srca je pomoću metode koja se naziva kardiotokografija ili CTG.

CTG u savremenoj medicini pruža bitne  informacije lekarima o kondiciji ploda u trećem trimestru  trudnoće. Zapravo, u drugoj polovini trudnoće fokus nadzora je stanje ploda.  

Kako se izvodi CTG?

Najčešće se CTG radi  nakon navršene 36. nedelje jednom nedeljno ili češće ukoliko postoje opravdane indikacije. Ovakva metoda se radi u ležećem položaju, dok se na stomak buduće mame stavljaju dva pojasa tj. posebne elektrode koje šalju impulse za dobijanje kardiotokografskog zapisa koji je veoma sličan EKG zapisu, za čije tumačanje je zadužen ginekolog. Pojasevi su povezani sa monitorom, tako da jedan pojas  meri otkucaje bebinog srca, a drugi jačinu materičnih kontrakcija.

CTG spada u dijagnostičke metode i ne nosi nikakakv rizik po zdravlje bebe i buduće mame, a procedura občno traje između 20 i 60 minuta. U većini slučajeva ne zahteva nikakvu prethodnu pripremu, već samo kratki predah pre izvođenja metode.

Na ovaj način dobija se informacija o kondiciji bebe i da li  je kompromitovan rad bebinog srca, a takođe i da li su počele kontrakcije materice koje buduće mame još uvek ne osećaju. Ukoliko je rad bebinog srca kompromitovan bitna je pravovremena intervencija od strane lakara.

Broj bebinih otkucaja normalno iznosi 120-160 otkucaja u minutu. CTG metodom dobijamo uvid u stanje bebe u materici, analizom njenog pulsa, negove varijabilnosti i fenomena kao što su ubrzavanje i usporavanje pulsa.

Uvid u bebino stanje

Sa aspekta savremene perinatologije konačan uvid u bebino stanje dobija se na osnovu  nekoliko pregleda:

  • brojanje pokreta ploda od stanje majke
  • ultrazvučno merenje količine plodove vode
  • merenje pokreta ploda
  • analiza protoka krvi kroz pupčanik i druge krvne sudove pomoću Color Doper metode

CTG u trudnoći predstavlja veoma ozbiljan korak u kontroli stanja ploda što poboljšava izglede za uspešan završetak porođaja, a to je imperativ svakog lekara. Time je ova metoda dobila svoje značajno mesto u savremenom porodiljstvu.

Razlozi za izvođenje CTG-a

  • rutinsko praćenje trudnoće
  • višeplodne trudnoće
  • ukoliko postoji sumnja da su pokreti bebe usporeni ili neredovni
  • ukoliko je prethodna trudnoća bila praćena komplikacijama
  • ukoliko je primećeno da plod zaostaje u rastu i razvoju, da je plod manje aktivan ili ima manje količine plodove vode
  • ukoliko posteljica remeti dotok krvi do bebe, što će uticati na rad njenog srca
  • ukoliko buduće mame već imaju neko pridruženo oboljenje poput viokog krvnog pritiska, šećerne bolesti, bolesti srca, bubrega, štitne žlezde i dr. ili postoji sumnja na Rh senzibilizaciju
  • ukoliko do porođaja nije došlo do očekivanog termina porođaja

Šta se može saznati na osnovu rezultata CTG-a?

Na osnovu CTG-a lekar može predložiti dalja ispitivanja ukoliko je neophodno, češće praćenje trudnoće i planirati vreme porođaja i njegovo izvođenje.

Normalna frekvenca srčanog rada bebe je 120-160 otkucaja u minutu, ali kada je beba aktivna i kada se pomera srčana frekvenca se povećava  što znači da dobija dovoljnu količinu kiseonika. Frekvenca srčanog rada bebe može biti i usporena ili jednolična, ukoliko beba spava i tada se CTG nalaz uglavnom ponavlja. Ukoliko je rad bebinog srca usporen, tada lekar može zatražiti i dodatna ispitivanja.

Konačan uvid u bebino stanje uvek se formira na osnovu kombinacije više različitih pregleda.