Šta je Edvardsov sindrom (trizomija 18)?

Šta je Edvardsov sindrom?

Roditelji svoju zaštitničku ulogu shvataju veoma ozbiljno, čak i pre nego što njihova beba prvi put ugleda svetlost dana. S kakvim god problemom se suočava dete, roditelj prihvata zadatak – ustanoviti uzrok problema i pronaći rešenje. Zato mamama i tatama veoma teško pada situacija kada ogroman problem muči dete, a pravog krivca i adekvatnog rešenja – nema.

Zdravstveni problemi sa kojima se dete može susresti dok je još u stomaku, ponekad nastaju bez znanog uzroka, nema efikasnog tretmana, a posledice mogu biti veoma teške ili fatalne. Deljenje bitnih informacija o hromozomopatijama je veoma važno, kako za lekare tako i za roditelje, jer postoji zajednički cilj: pronaći rešenje u vidu prevencije ili rane dijagnostike.

Kako nastaje trizomija 18 (Edvardsov sindrom)?

Tipična ljudska jedinka ima 46 hromozoma, koji su organizovani u 23 para, a nasleđuje ih od svojih roditelja. Da bi od dva biološki zdravlja roditelja nastalo biološki zdravo dete, kopiranje genetičkog materijala se mora odviti bez greške. Bilo kakve greške u kopiranju, mogu rezultirati ozbiljnim odstupanjima u kreiranju genotipa nove jedinke, što za posledicu može imati pojavu raznih zdravstvenih problema ili fizičkih i intelektualnih abnormalnosti.

Dakle, da bi se plod od samog začeća normalno razvijao, uslov je precizno kopiranje genetičkog materijala roditelja. Čovek ima 23 para hromozoma, različtih veličina i oblika, a svi su pažljivo numerisani međunarodnom konvencijom. Prva 22 para nazivamo autozomnim, dok poslednji par određuje pol deteta. Bilo kakva odstupanja u kopiranju genetičkog materijala u parovima hromozoma, rezultiraće različitim oboljenjima ili poremećajima. Do greške u kopiranju genetičkog materijala dolazi u veoma ranoj trudnoći – nekad već prilikom spajanja spermatozoida i jajne ćelije, a nekad u ranoj fazi razvoja embriona. Dodatna kopija genetičkog materijala (3 umesto 2 kopije) dovešće do trizomija, dok će nedostatak genetičkog materijala (1 umesto 2 kopije) dovesti do monozomija. Edvardsov sindrom ili trizomija 18, zajedno sa Daunovim i Patau sindromom, predstavlja jednu od najučestalijih trizomija kod čoveka.

Edvardsov sindrom ili trizomija 18 nastaje (kako i samo ime kaže) kada se dodatna kopija genetičkog materijala pojavi na 18. hromozomu. Ime nosi po engleskom genetičaru Edvardsu (John Hilton Edwards), koji je prvi opisao sindrom 1960. godine.

Incidenca i statistika Edvardsovog sindroma

Jedino je Daunov sindrom trizomija koja se češće javlja kod čoveka od Edvardsovog sindroma. Incidenca Edvardsovog sindroma je 1:6000 novorođenih beba. Ipak, simptomi su daleko ozbiljniji, a prognoza daleko lošija kod dece pogođene trizomijom 18, od one pogođene trizomijom 21 (Daunov sindrom). Rezultati istraživanja pokazuju da majke starije od 35 godina nose veći rizik od rađanja deteta sa trizomijom 18 (kao i sa Daunovim i Patau sindromom).

U većini slučajeva (oko 65%) se trudnoća obeležena ovom hromozomopatijom završi spontanim pobačajem, te se fetusov razvoj završava intrauterinom smrću. Većinu živorođene dece (oko 80%) čine devojčice. Deca koja dožive rođenje, obično imaju teške zdravstvene probleme i veoma opterećenu kliničku sliku. Samo polovina dece rođene sa Edvardsovim sindromom preživi prva dva meseca po rođenju, dok samo 5-10% dočeka svoj prvi rođendan. Manje od 1% doživi desetu godinu života.

Potpuno zdravi roditelji, sa besprekornom porodičnom anamnezom, mogu dobiti dete pogođeno Edvardsovim sindromom. Sindrom nastaje kao rezultat spajanja reproduktivnih ćelija sa abnormalnim brojem hromozoma. Bez obzira da li jajna ćelija ili spermatozoid nose genetičku grešku – embrion će imati dodatnu kopiju hromozoma. Zato se uzima da je trizomija 18 neželjeni ishod genetske lutrije.

U malom procentu se pojavljuje mozaicizam. To znači da određene ćelije ostaju tipične, dok su druge pogođene trizomijom. Kod mozaicizma su simptomi uglavnom slabije izraženi, a klinička slika je nešto povoljnija. Moguća je i translokacija, kada se višak materijala hromozoma 18 povezuje sa nekim drugim hromozomom. Trizomija sa uravnoteženom translokacijom je nasledna i tada trizomiju koja pogađa embrion možemo povezati sa asimptomatskom translokacijom kod jednog roditelja. Roditelj nema višak genetičkog materijala, te ima normalan fenotip i nema simptome oboljenja. Ozbiljnost zdravstvene situacije se kod mozaicizma i translokacija određuje individualno i varira od slučaja do slučaja. U većini slučajeva, ipak se radi o potpunoj trizomiji 18, koja ima karakteristične simptome i opterećuje kliničku sliku na očekivan način.

Simptomi, klinička slika i prognoze Edvardsovog sindroma

Dete pogođeno Edvardsovim sindromom ima veoma opterećenu kliničku sliku, a prognoze su loše. Ako dijagnoza nije uspostavljena in utero (u materici), sindrom je lako dijagnostikovati već na samom rođenju i to prema karakterističnim fizičkim abnormalnostima: niska telesna težina na rođenju, neprirodno oblikovana glava, mala usta, rascep usne i nepca, nisko postavljene uši, mala i nerazvijena brada, sitne oči i spušteni kapci na pola očiju, prsti su stisnuti u pesnicu i preklapaju se, palčevi i nokti su nerazvijeni. Malformacije se primećuju i na nogama: kosti nisu pravilno formirane ili nedostaju, a pete su zaobljene.

Dijagnoza se kasnije potvrđuje određivanjem kariotipa (utvrđivanjem broja hromozoma). Laboratorijska analiza krvi novorođenčeta, može pokazivati niske nivoe trombocita, belih krvnih zrnaca, anemiju i policitemiju (povećanje broja crvenih krvnih zrnaca). Ultrazvučni pregled može pokazati strukturne promene na srcu, kao i malformacije drugih organskih sistema. Snimanje rendgenom će otkriti potencijalne abnormalnosti u formiranju kostiju.

Problemi se, dakle, ne zadržavaju samo na fizičkom izgledu. Pogođeni su brojni organski sistemi, kao i inteligencija. Ubrzo po rođenju otkrivaju se abnormalnosti srca i bubrega, dok sindrom neretko pogađa i gastrointestinalni trakt. Kod čak 90% obolelih prisutne su ozbiljne srčane mane. Disanje je uglavnom otežano, zbog nedovoljne razvijenosti pluća. Trizomija 18 pogađa i reproduktivne organe: nerazvijeni testisi i mali penis kod dečaka i nerazvijeni jajnici i labije kod devojčica. Edvardsov sindrom prate mikrocefalija (mali mozak), hidrocefalija (nakupljanje tečnosti oko mozga) i anencefalija (nerazvijen mozak). Mentalna zaostalost je evidentna, kao i spor motorički razvoj.

Za Edvardsov sindrom ne postoji lek, pa je nega prevashodno palijativna i simptomatska. Osnovni cilj nege je ublažavanje neprijatnosti i bola i poboljšanje kvaliteta života. Kao što smo već naveli, samo 1% dece pogođene ovom hromozomopatijom, doživi deseti rođendan. U tom kratkom periodu su moguće brojne hirurške intervencije, kako bi se sanirali problemi sa srcem ili probavnim traktom. Deca će biti u stalnom kontaktu sa pedijatrom, kardiologom, kardiohirurgom, ortopedom, oftalmologom, nefrologom i drugim ekspertima.

Broj belih krvnih zrnaca kod obolelih od Edvardsovog sindroma je često vrlo nizak, te može dovesti do pojave sepse, koja često ima fatalni ishod. Čak i deca koja žive duže od 1 godine, nikada neće biti samostalna – usled mentalne zaostalosti, nedovoljne motoričke razvijenosti i upornih zdravstvenih problema. S druge strane, o osamostaljivanju dece pogođene trizomijom 18 se retko kada govori, jer je prosečni životni vek samo 5-10 dana.

Rana dijagnostika Edvardsovog sindroma

U ne tako dalekoj prošlosti, nije postojala mogućnost rane dijagnostike trizomija – in utero (u materici). To znači da je dijagnostika bila moguća tek po rođenju, a postavljena dijagnoza bi često predstavljala šok za novopečene roditelje, koji su očekivali zdravu bebu. Kada prvi put čuju za oboljenje koje pogađa njihovo tek rođeno dete, roditelje odmah zanima prognoza i mogućnost izlečenja. U slučaju dijagnoze Edvardsovog sindroma, lekari, nažalost, ne mogu da ohrabre roditelje, niti ih uteše.

Budući da lek ne postoji – sledeća najbolja opcija je rana dijagnostika. Prilikom prenatalnog testiranja se vrši analiza male količine majčine venske krvi i na taj način se dobijaju rezultati o zdravstvenom stanju ploda. Naime, posebnom metodom se iz majčine krvi detektuje i testira fetalna DNK (cffDNA). Klasični prenatalni test može otkriti prisustvo najučestalijih trizomija kod čoveka (Daunov, Edvardsov i Patau sindrom), kao i pol bebe. Premium Genetics neinvazivni prenatalni testovi (Veracity i VERAgene), analiziraju sumnjive regije i do deset puta više od drugih testova koji su trenutno dostupni na tržištu. VERAgene otkriva 100 monogenskih bolesti, 8 aneuploidija, 4 mikrodeleciona sindroma i pol bebe. Veracity može otkriti autozomne aneuploidije, aneuploidije polnih hromozoma, mikrodelecije i pol ploda. Može se primeniti i kod blizanačkih trudnoća. Testovi su dostupni svim trudnicama i to već od desete nedelje trudnoće. Radi se o testovima koji su brzi, tačni, pouzdani i bezbedni i za mamu i za dete. U slučaju da prenatalni test ukaže na moguće prisustvo hromozomopatija, trudnica se dalje upućuje na invazivne dijagnostičke procedure, poput amniocenteze, koja sa sobom nosi određene rizike.

Statistički podaci pokazuju da se preko 90% trudnoća u Evropi prekida, ukoliko se u ranoj trudnoći otkrije prisustvo hromozomopatija. Smatramo da je veoma važno da se roditeljima na vreme omogući izbor i blagovremeno informisanje, kako bi staloženo doneli odluku o daljim koracima. Dijagnoza Edvardsovog sindroma sa sobom ne donosi ni mrvu optimizma – naprotiv, loše vesti se ređaju jedna za drugom. Nema nade u poboljšanje stanja niti u izlečenje. Prenatalno testiranje omogućava budućim roditeljima da se u veoma ranoj trudnoći oslobode najtežih briga i tako nastave s nestrpljenjem da iščekuju prvi susret sa svojom bebom. Rezultati testa koji potvrđuju zdravlje deteta, doneće mir i spokoj u svaki dom.