Sve što trebate da znate o galaktozemiji

Galaktozemija

Šta je galaktozemija?

Galaktozemija je genetski uslovljeno oboljenje koje pripada grupi bolesti koje se nazivaju enzimopatije. Enzipomatije su nasledna oboljenja koja nastaju usled nedostatka nekog enzima u organizmu. Kod galaktozemije postoji deficit ili smanjena aktivnost enzima koji učestvuju u varenju šećera galaktoze.

Galaktozemija predstavlja redak nasledni poremećaj metabolizma ugljenih hidrata. Kod ove enzimopatije postoji nesposobnost da se galaktoza (šećer koji se nalazi u mleku) prevede u glukozu. Poremećaj nastaje usled nedostatka ili smanjene aktivnosti enzima koji učestvuju u ovom prevođenju – GALT enzim, galaktokinaza i GALE enzim.  

Postoji više tipova galaktozemije, a smatra se da se jedno od 50 000 novorođenčadi rađa sa nedostatkom GALT enzima, čiji deficit dovodi do najtežeg oblika galaktozemije.

Rana dijagnostika i pravilan higijensko-dijetetski režim su kod ovog poremećaja od ključnog značaja kako bi se prevenirale posledice – mentalne poteškoće, otkazivanje jetre i smrt deteta u vrlo ranom uzrastu.

Tipovi galaktozemije

Do danas, nauka je utvrdila postojanje nekoliko tipova ove bolesti. Svi tipovi galaktozemije uzrokovani su mutacijama u određenom genu – GALT, GALK1 i GALE. Ovi geni su odgovorni za sintezu enzima neophodnih za preradu galaktoze unete hranom. Pomenuti enzimi razlažu galaktozu do glukoze i drugih molekula koje organizam može da skladišti ili koristi kao izvor energije. Usled nedostatka ili smanjene aktivnosti nekog od ovih enzima, javlja se nemogućnost korišćenja galaktoze iz mleka i usled nemogućnosti razgradnje galaktoze, ispoljavaju se simptomi koji su posledica nagomilavanja ovog šećera.

Galaktozemija - Tipovi galaktozemije

Tip I – klasična galaktozemija

Najčešći i najteži oblik galaktozemije je galaktozemija tip I, takozvana klasična galaktozemija. Sinonimi za galaktozemiju tip I su i deficijencija galaktoza-1-fosfat uridil transferaze i GALT deficijencija.

Ukoliko se lečenje ne otpočne odmah po rođenju, tj. ishrana novorođenčeta mlekom bez galaktoze, komplikacije opasne po život mogu nastati već posle nekoliko nakon rođenja.

Genetički uzrok ovog tipa galaktozemije je mutacija GALT gena koji je odgovoran za stvaranje enzima galaktoza-1-fosfat uridil transferaze (GALT enzim).

Tip II – klinička galaktozemija

Galaktozemija tip II je znatno blaži oblik od galaktozemije tip I. Nastaje kao posledica deficita enzima galaktokinaze (GALK) koji nastaje zbog mutacija u GALK1 genu. Galaktozemija tip II se nasleđuje autozomno recesivnim putem. Kod dece obolele od ovog tipa galaktozemije javlja se katarakta, usled nagomilavanja galaktitola u očnom sočivu. Dijagnoza tipa II galaktozemije se postavlja tako što se utvrdi snižena aktivnost enzima galaktokinaze.

Procenjuje se da je ovaj tip galaktozemije veoma redak.

Tip III – biohemijska galaktozemija

Znaci i simptomi ovog tipa variraju od blage do teške bolesti. Simptomi galaktozemije tip III obuhvataju kataraktu, zaostajanje u rastu i razvoju, intelektualnu zaostalost, oboljenje jetre i bubrega.

Nastaje kao posledica promena (mutacija) u GALE genu, koji je odgovoran za stvaranje enzima uridin difosfat galaktoza-4-epimeraze (GALE). Nasleđuje se autozomno recesivno.  Ukoliko se tip III galaktozemije razvije odmah po rođenju, simptomi su slični klasičnom obliku galaktozemije, tj.tipu I. Procenjuje se da su teške forme ove bolesti vrlo retke i da su zabeležene kod svega nekoliko slučajeva na svetu. Dijagnoza se postavlja tako što se utvrdi snižena aktivnost GALE enzima. Kod svih pacijenata s nedostatkom GALE enzima, do sada je zabeležen samo delimičan gubitak enzimske aktivnosti, te su iz tog razloga simptomi ovog tipa bolesti značajno blaži nego simptomi galaktozemije tip I.

Kada se kaže „galaktozemija“, obično se misli na tip I ove bolesti, s obzirom na činjenicu da je tip I najteži i najčešći u odnosu na ostale tipove ovog naslednog oboljenja.

Zašto nastaje galaktozemija ?

Galaktozemija, tj.klasičan tip bolesti nastaje usled prisustva promena (mutacija) u GALT genu koji je odgovoran za stvaranje GALT enzima. GALT enzim je neophodan da se šećer galaktoza u jetri prevede u glukozu. Usled prisustva GALT mutacije i deficita GALT enzima dolazi do nakupljanja toksičnih metabolita galaktoze u različitim organima. Dejstvo akumuliranih toksičnih produkata galaktoze na različita tkiva dovodi do ispoljavanja znakova i simptoma ove nasledne bolesti.

Procenjuje se da je u opštoj populaciji jedna od 100 osoba nosilac mutacije, tj.defekta u GALT genu.

Koji su simptomi galaktozemije?

Simptomi galaktozemije mogu biti različitog intenziteta. Novorođenče sa galaktozemijom na rođenju deluje kao zdravo novorođenče, međutim kroz par dana gubi apetit i počinje da povraća.

U tipičnom obliku bolesti, simptomi se javljaju 2-3 dana nakon unosa mleka u vidu povraćanja, proliva, uvećanja stomaka bebe zbog uvećanja jetre, slabog dobijanja na težini, dehidracije…  

Bez odgovarajućeg lečenja brzo dolazi do popuštanja funkcije jetre, zbog čega nastaju edemi (otoci), ascites (nakupljanje tečnosti u trbuhu), promene na bubrezima, otok mozga, sklonost krvarenju… Krajem prvog meseca života, kod dece sa galaktozemijom razvija se katarakta, zbog nakupljanja toksičnih derivata galaktoze u očnom sočivu.

Mogu se javiti poteškoće u govoru i smanjene intelektualne sposobnosti.

Kod teških slučajeva nelečene bolesti, smrt nastaje u prvih mesec dana, a u lakšim slučajevima, bez adekvatnog lečenja deca mogu živeti svega nekoliko meseci. Kod blažih formi galaktozemije, odojče slabije napreduje, ima uvećane jetru i slezinu, a dolazi i do ciroze jetre i razvoja katarakte.

Ženske osobe obolele od galaktozemije mogu imati problema sa reproduktivnom sposobnošću, jer jajnici rano prestanu sa svojom funkcijom, odnosno javlja se tzv. prerana insuficijencija jajnika.

Kod muške dece galaktozemija ne dovodi do poremećaja u funkciji polnih žlezda i unutrašnjih polnih organa.

Kako se galaktozemija nasleđuje ?

Galaktozemija je autozomno recesivno nasledno oboljenje. Bolesti koje se nasleđuju na ovaj način će se ispoljiti ukoliko dete od oba roditelja nasledi nefunkcionalan GALT gen. Ukoliko dete od samo jednog (bilo kog) roditelja nasledi nefunkcionalan gen, takvo dete će biti samo nosilac defektnog gena, odnosno nosilac bolesti, ali se kod njega bolest neće razviti, tj.neće imati nikakve simptome oboljenja. Dete koje je nosilac bolesti, jednog dana, svom potomstvu može preneti defektni gen. Ukoliko su oba roditelja nosioci defektnog gena, rizik da njihovo dete oboli od galaktozemije je 25%.

Verovatnoća da dete, kao i roditelji, bude samo nosilac ove bolesti je 50%.

Verovatnoća da dete bude zdravo, tj.da niti ima bolest, niti je nosilac gena za galaktozemiju je 25%.

Rizik je podjednak za mušku i žensku decu, kod svih etničkih grupa.

Kako se dijagnostikuje?

Za ovo oboljenje je ključna dijagnostika u prvim danima života, jer komplikacije koje su životno ugrožavajuće mogu nastati odmah po rođenju, sa prvim hranjenjem bebe mlekom. Dijagnoza ove nasledne bolesti postavlja se kada je metabolit galaktoze, galaktoza-1-fosfat povišen u crvenim krvnim zrncima i kada je aktivnost GALT enzima značajno snižena. Najprecizniji način je molekularno, genetičko testiranje kojim se mogu utvrdititi mutacije u GALT genu.

Vodeće međunarodne organizacije poput Američkog koledža ginekologa i opstretičara (American College of Obstetrics and Gynecologists (ACOG)) i Američkog koledža za medicinsku genetiku i genomiku (American College of Medical Genetics and Genomics (ACMG)) genetičko testiranje na galaktozemiju preporučuju svim parovima koji planiraju potomstvo, a posebno onima sa porodičnim opterećenjem (prisustvo galaktozemije ili mutacije GALT gena u porodici).

Kako se galaktozemija leči?

Mleko kojim se beba obolela od galaktozemije hrani treba što pre zameniti formulama za odojčad bez galaktoze i drugim preparatima proizvedenim od soje. Trajno sprovođenje dijete bez mleka i mlečnih proizvoda pruža odličnu prognozu ove bolesti. Dakle, za terapiju je ključna obustava unosa galaktoze. Pored mleka i mlečnih proizvoda, galaktoza se nalazi i u nekom voću, povrću i morskim plodovima, pa je i te namirnice potrebno izbegavati. Deca sa ovakvim dijetetsko-higijenskim režimom pokazuju zadovoljavajući rast i razvoj.

Deci kod koje postoji poremećaj govora potrebna je pomoć logopeda, kao i podrška psihologa. Podrška psihologa može biti od pomoći u prihvatanju dijetetsko-higijenskih mera i načina života.

Kod devojčica sa galaktozemijom koje imaju hormonske poromećaje poput zakasnelog puberteta potrebna je hormonska terapija kako u adolescenciji ne bi došlo do gubitka menstrualnog ciklusa i kasnije do nemogućnosti začeća.

Majke deteta sa galaktozemijom u narednim trudnoćama treba da budu na ishrani bez galaktoze jer iz majčinog organizma galaktoza može preći preko posteljice u krv fetusa i tako dovesti do oštećenja različitih tkiva fetusa.

Ukoliko kod dece sa galaktozemijom nije primenjena adekvatna terapija, može doći do zastoja u fizičkom i psihičkom razvoju, kao i teških komplikacija poput otkazivanja jetre i bubrega, oštećenja mozga i katarakte.

Određene nasledne i nenasledne bolesti mogu imati simptome slične galaktozemiji, te je precizna dijagnostika vrlo važna.

Ovim putem pozivanje buduće roditelje da preduprede mogućnost prenosa mutiranog gena koji bi kod njihove dece potencijalno bio odgovoran za nastanak nekog od oblika galaktozemije. Adventia je je skrining test koji svakom pojedincu daje pouzdane informacije o tome da li je nosilac mutiranog gena ili ne. Značaj ovakvog testiranja ogleda se u ranom otkrivanju retkih naslednih bolesti od kojih u Srbiji boluje oko pola miliona ljudi. Njihov tok je progresivan, često se na vreme ne otkriju pa su praćene brojnim komplikacijama uprkos komplikovanom lečenju.