Genetski testovi u trudnoći – da li je beba zdrava?

Genetski testovi u trudnoći – da li je beba zdrava?

Da biste bili sigurni da će dete pravilno rasti i razvijati se, brizi o njegovom zdravlju morate posvetiti pažnju od samog starta. Baš zbog toga je veoma važna kvalitetna prenatalna nega. Tehnološka i medicinska dostignuća današnjice, dozvoljavaju nam da u veoma ranoj trudnoći već možemo da pratimo zdravstveno stanje ploda, kao i da se blagovremeno informišemo o mogućim komplikacijama ili prisutnim genetskim abnormalnostima. Samo nekoliko decenija unazad, dijagnostika je bila moguća samo po rođenju, a tada se otkrivao i pol bebe. Danas, već od desete nedelje trudnoće, možemo otkriti prisustvo određenih hromozomopatija i saznati da li čekamo dečaka ili devojčicu. Značajnu ulogu u unapređenju kvaliteta prenatalne nege imaju genetski testovi.

Neinvazivna prenatalna dijagnostika

Cilj je da se što pre (u veoma ranoj trudnoći) detektuju sve moguće abnormalnosti, što roditeljima i lekarima daje dovoljno vremena za reakciju. Međutim, podjednako je važno da se majka i plod ne izlažu riziku ukoliko za to nema preke potrebe. Invazivne dijagnostičke procedure uvek sa sobom nose povećani rizik od pobačaja, oštećenja ili krvarenja. Zbog toga je neinvazivna prenatalna dijagnostika postala zvezda vodilja prenatalne nege. Bez rizika po mamu i bebu dolazi se do važnih informacija o rastu i razvoju ploda i potencijalnim abnormalnostima. U neinvazivne dijagnostičke procedure spadaju ultrazvučni pregledi, kombinovani biohemijski skrining prvog i drugog trimesta (dabl test i tripl test) i neinvazivni prenatalni testovi.

Standardni skrining genetski testovi u trudnoći

Skrining genetski testovi u trudnoći ne mogu dati konačan odgovor i finalnu potvrdu da je prisutno određeno genetsko oboljenje kod ploda, nego samo utvrđuju da li je povećan rizik za pojavu abnormalnosti. Ako rezultati testiranja pokažu da je povećan rizik, za konačnu dijagnozu se mora pristupiti invazivnim dijagnostičkim procedurama (najčešće amniocenteza, kordocenteza i biopsija horionskih čupica). Mada skrining genetski testovi u trudnoći ukazuju samo na verovatnoću postojanja genetske abnormalnosti, rezultati testiranja su najčešće veoma precizni i pouzdani.

U prvom trimestru trudnoće, trudnica će se susresti sa standardnim skrining genetskim testovima: dabl test i tripl test.

Dabl test

Dabl test je prenatalni statistički genetski test. Reč je o kombinovanom testu koji se sprovodi između 12. i 14. nedelje trudnoće. On obuhvata detaljan ultrazvučni pregled i biohemijsku analizu majčine krvi. Rezultati istraživanja pokazuju da dabl test sa 80% sigurnosti utvrđuje prisustvo abnormalnosti. Test, nažalost, odlikuje visoka stopa lažno pozitivnih rezultata (oko 5%).

Prilikom ultrazvučnog pregleda, posebna pažnja se obraća na nosnu kost i vratnu brazdu, jer abnormalnosti mogu ukazati na prisustvo određenih sindroma. U obzir se uzimaju i drugi ultrazvučni markeri, koji pomažu u ranom otkrivanju nepravilnosti u razvoju: stanje posteljice, rad srca, težina i dužina ploda, debljina nuhalnog nabora… Ultrazvučni pregled će pomoći u ranom otkrivanju urođenih anomalija bebinih organa, ali se ovim putem mogu otkriti i rani vesnici različitih sindroma. Primera radi, kašnjenje u formiranju nosne kosti i nuhalni nabor deblji od 3 mm, ukazuju na Daunov sindrom. Nakon ultrazvučnog pregleda, pristupa se biohemijskoj analizi.

Biohemijska analiza obuhvata dva hormonska markera: hCG i PAPPA. Biohemijska analiza se u određenoj meri oslanja na rezultate detaljnog ultrazvučnog pregleda, pa se uglavnom gleda da se analiza zakaže istog dana kada i ultrazvuk, ali se toleriše kašnjenje od 48 sati. Rizik je veći ako je hCG povišen, a PAPPA snižen.

Rezultati dabl testa ukazuju na prisustvo najčešćih trizomija kod čoveka: Daunovog sindroma (trizomija 21), Edvardsovog sindroma (trizomija 18) i Patau sindroma (trizomija 13). U pitanju je statistički test, pa se rezultati prikazuju kao statistički podaci: rezultati jedne trudnice se porede sa rezultatima drugih trudnica. Rezultati se dobijaju tako što se unose individualni parametri trudnice: težina, godine, vrsta trudnoće (vantelesna oplodnja, broj fetusa), zdravstveno stanje i navike (dijabetes i druga oboljenja, pušač/nepušač). Primera radi, ako je rezultat 1:2000, to znači da od 2000 trudnica koje imaju iste parametre, jedna beba će se roditi sa hromozomopatijom. Kod dabl testa postoji “cut off” linija, što znači da niža vrednost od granične upućuje na povećan rizik. Ako uzmemo da je granična vrednost 250, rezultat 1:3000 bi se smatrao povoljnim, dok 1:50 ukazuje na povećan rizik. Ukoliko lekar protumači da su rezultati dabl testa nepovoljni, buduću majku će najčešće uputiti na neinvazivni prenatalni test (NIPT).

Tripl test

Tripl test je prenatalni genetski test koji se obavlja u drugom trimestru – između 16. i 18. nedelje trudnoće. Pomoću ovog test se utvrđuje nivo specifičnih biohemijskih parametara iz krvi buduće majke: AFP (alfa-fetoprotein) koji proizvodi fetus, hCG (humani gonadotropin) koji proizvodi posteljica i E3 (estriol) – estrogen koji stvaraju i fetus i posteljica. Nivo navedenih markera može ukazati na prisustvo određenih genetskih abnormalnosti i sindroma: Daunov sindrom, Edvardsov sindrom i defekti neuralne cevi.

Slično kao i dabl test, i tripl test se oslanja na nalaze ultrazvučnog pregleda, a u obzir uzima i bitne parametre trudnice o kojima je ranije bilo reči. Tripl test, sam po sebi, pokazuje samo statističku verovatnoću da će se određena abnormalnost pojaviti kod ploda. Dakle, u pitanju je utvrđivanje visine rizika.

Pouzdanost tripl testa zavisi od abnormalnosti koju bi trebalo da detektuje. Primera radi, pouzdanost u detekciji spina bifide (defekt neuralne cevi) je oko 80%, anencefalije oko 90%, a Daunovog sindroma oko 70%. Slično kao dabl test, tripl test u značajnom procentu pruža lažno negativne rezultate, a postoji mogućnost propusta detekcije abnormalnosti. Nepovoljni nalazi tripl testa trudnicu svrstavaju u rizičnu grupu, te lekar najčešće preporučuje neinvazivni prenatalni test.

Neinvazivni prenatalni testovi (NIPT)

Neinvazivni prenatalni testovi spadaju u skrining testove i procenjuju rizik za nastanak određenih genetskih abnormalnosti kod čoveka. Većina testova analizu vrši na osnovu malog uzorka majčine venske krvi, pa otuda i naziv neinvazivni – nema rizika ni po mamu ni po bebu.

Prilikom spajanja spermatozoida i jajne ćelije, dolazi do kombinovanja genetskog materijala koji dolazi od majke i od oca i na taj način se stvara jedinstven set hromozoma, koji uvek garantuje razvoj potpuno unikatne jedinke. Pri samom začeću i prilikom ćelijske deobe, dolazi do kopiranja genetskog materijala roditelja. DNK se tokom ćelijske deobe duplicira, odnosno stvaraju se kopije, što (u većini slučajeva) znači da će svaka ćelija novonastalog embriona imati identičnu kopiju DNK zapisa kao i prethodna i svaka naredna ćelija. 

Od pete nedelje trudnoće, fragmenti slobodno-cirkulišuće fetalne DNK (cffDNA) poreklom iz placente, mogu se detektovati i u majčinom krvotoku, a udeo se povećava kako trudnoća odmiče. Kada je udeo fetalne DNK odgovarajući, pristupa se prikupljanju uzoraka majčine venske krvi. Optimalni nivo fetalne frakcije, koji se najčešće detektuje od desete nedelje trudnoće, garantuje precizne i pouzdane rezultate prenatalnog testa.

DNK koja potiče iz posteljice uglavnom je identična DNK fetalnih ćelija. Radi se o slobodno-cirkulišućoj DNK, koja igra ključnu ulogu u analizi na kojoj se zasnivaju neinvazivni prenatalni genetski testovi u trudnoći. Naime, posebnom metodom se vrši detekcija i izolacija fragmenata DNK (razlikuju se od majčine DNK po tome što su daleko kraći), koji se dalje umnožavaju i analiziraju. Za razliku od dabl testa i tripl testa, analizira se umnožena DNK fetusa, a ne produkt posteljice. Na ovaj način se dobijaju precizne, pouzdane i veoma važne informacije o stanju ploda. Dakle, dovoljno je prikupiti samo mali uzorak venske krvi majke i možemo otkriti prisustvo genetskih aberacija kod deteta.

Kako se izvodi neinvazivni prenatalni test u trudnoći ?

Neinvazivni prenatalni test se izvodi veoma jednostavno i nije potrebna posebna priprema. Dovoljno je samo prikupiti uzorak venske krvi buduće majke, koji se dalje šalje na analizu. Testovi su dostupni već od desete nedelje trudnoće i preporučuju se svima, a posebno trudnicama starijim od 35 godina, u slučaju nepovoljnih nalaza dabl i tripl testa, istorije spontanih pobačaja, opterećene porodične anamneze, kod trudnoća koje su rezultat vantelesne oplodnje. Testovi mogu otkriti genetske abnormalnosti, bebinu krvnu grupu, Rh faktor, kao i pol. Ukoliko ne želite da saznate pol bebe pre porođaja, na vreme informišite svog lekara, kako vam taj podatak ne bi preneo prilikom analize nalaza.

NIPT nažalost i dalje nisu prepoznati od strane RFZO, što znači da nisu uključeni u standardnu prenatalnu negu i ne mogu se obaviti u državnim bolnicama. Zbog toga odluku o prenatalnom testiranju donose roditelji, na svoju ruku ili po preporuci lekara. Rezultate testa tumači lekar, najčešće u saradnji sa genetičarem, ako za to postoji potreba. Stručnjaci će budućim roditeljima ponuditi sve važne informacije i izneti im opcije, ukoliko su nalazi nepovoljni i ukazuju na genetsku abnormalnost. Rezultati testiranja stižu veoma brzo – već posle 7-10 dana.

Rezultati neinvazivnog prenatalnog testiranja upućuju na visok ili nizak rizik od pojave određenih genetskih abnormalnosti. Preciznost NIPT je uglavnom vrlo visoka, čak do 99,9%. U slučaju da su nalazi testa nepovoljni (i potvrđuju sumnju koju su probudili rezultati dabl testa i tripl testa), neophodna je dalja dijagnostika. Napominjemo da neinvazivni prenatalni testovi imaju i svoja ograničenja.

Kada je udeo bebine DNK u krvi majke nedovoljno visok. U takvim slučajevima se uglavnom ponavlja analiza. Ako i naknadna analiza ne urodi plodom, roditelji se obaveštavaju o situaciji. Novi uzorak krvi može se poslati nešto kasnije, kada se smatra da je fetalna frakcija optimalna. Prema svim medicinskim smernicama, da bi rezultat prenatalnog testa bio validan, potrebno je minimalno 4% bebicine DNK u krvi majke tzv. fetalna frakcija. U veoma malom procentu slučajeva se rezultati genetskog testiranja ne odnose na hromozome bebe, nego test reaguje na hromozomske promene na posteljici (mozaicizam posteljice) ili promene prisutne kod majke (mozaicizam majke).

Takođe, postoji i mala verovatnoća za dobijanje lažno pozitivnih ili lažno negativnih rezultata, što je neželjeni ishod koji se može javiti kod svih neinvazivnih skrining genetskih testova. Ističemo i da NIPT ne može da detektuje sve zdravstvene probleme fetusa. Test otkriva samo one abnormalnosti koje mogu biti obuhvaćene analizom. Analiza je usmerena na detekciju precizno utvrđenih promena u određenim segmentima genetskog materijala. Dakle, povoljan rezultat prenatalnog genetskog testa ne garantuje da je plod poptuno zdrav, nego da anomalije koje se datom analizom mogu detektovati, nisu otkrivene. Informacije o obuhvatnosti i temeljnosti neinvazivnog prenatalnog testa dostupne su svima i jasno govore o abnormalnostima koje se datom analizom mogu otkriti.

Najobuhvatniji i najdetaljniji neinvazivni prenatanlni genetski test koji se trenutno može naći u našoj zemlji je VERAgene test. Zapravo, radi se o najobuhvatnijem prenatalnom testu na svetu! U pitanju je test kojiistovremeno analizira aneuploidije, mikrodelecije i čak 100 monogenskih bolesti. VERAgene  je precizan i sasvim bezbedan neinvazivan prenatalni test, koji je dostupan kod jednoplodnih, blizanačkih i trudnoća s nestalim blizancem, kao i kod trudnoća koje su rezultat vantelesne oplodnje. Moramo naglasiti da je VERAgene jedini prenatalni genetski test u kojem učestvuju i tate!

VERAgene je skrining genetski test, dostupan od desete nedelje trudnoće, a za analizu je dovoljno prikupiti uzorak majčine venske krvi i bukalni bris (bris s unutrašnje strane sluznice obraza) biološkog oca. Ovaj genetski test je validiran u studijama sprovedenim na hiljadama uzoraka, te je dokazao visoku senzitivnost i specifičnost u otkrivanju određenih stanja. Dakle, VERAgene test dokazano pruža apsolutno najdublji uvid u genetsko zdravlje bebe i to u najranijoj fazi trudnoće. Test odlikuje i izuzetna preciznost – sa sigurnošću od 99,9% detektuje aneuploidije, mikrodelecije i čak 100 monogenskih bolesti. Budući da rezultati testiranja stižu u veoma ranoj fazi trudnoće, roditelji imaju dovoljno vremena da se informišu i donesu pravu odluku, ukoliko analiza pokaže da su abnormalnosti detektovane. Svi budući roditelji koji žele da saznaju više i da u trudnoći budu potpuno bezbrižni, biraju VERAgene test: 1 test, 2 uzorka, 4 mikrodeleciona sindroma, 8 aneuploidija i 100 naslednih monogenskih bolesti.

Pogled u budućnost

Razvoj nauke i tehnologije nam pruža uvid u nove oblike neinvazivnog prenatalnog testiranja, pa i mogućnost da u skorijoj budućnosti iskoristimo ova dostignuća prilikom planiranja porodice i sprovođenja prenatalne nege.

Carrier Screening ili testiranje pre trudnoće, omogućava budućim roditeljima da pažljivo isplaniraju razvoj svoje porodice. Naime, testiranje se sprovodi i pre nego što je do trudnoće došlo, kako bi se utvrdilo da li potencijalni roditelji u svom genetskom zapisu nose povećan rizik za dobijanje deteta s određenim genetskim abnormalnostima. Testiranje najčešće uključuje oba buduća roditelja (istovremeno ili prvo majku pa oca) i može se obaviti pre začeća ili u veoma ranim fazama trudnoće. Razvoj ovakvih testova je veoma važan za rano otkrivanje recesivnih bolesti – kada ne postoji porodična istorija bolesti i neophodno je da oba roditelja budu nosioci promenjenog gena.

PGS i PGD su genetski testovi koji se sprovode na IVF embrionima, odnosno embrionima koji su rezultat vantelesne oplodnje. PGD je nastao kao rezultat nastojanja stručnjaka da se izbegne prenos određenih genetskih stanja sa roditelja na plod. Namenjen je parovima koji nose veliki rizik za rađanje deteta pogođenog genetskim abnormalnostima. Cilj PGS-a je da maksimalno poveća šansu za uspeh vantelesne oplodnje. Posebno se preporučuje osobama starijim od 35 godina i ako su raniji pokušaji vantelesne oplodnje bili bezuspešni.

Svi stručnjaci će potvrditi da je adekvatna i kvalitetna prenatalna nega ključna za praćenje zdravstvenog stanja ploda, ali je veoma važna i za bezbrižan prolazak kroz trudnoću. Testovi najnovije generacije, kao što je VERAgene test, pružaju širok dijapazon važnih informacija, te sa velikom preciznošću lekarima i budućim roditeljima donose vesti o stanju ploda.

Važno je napomenuti da svi genetski testovi ukazuju samo na verovatnoću, odnosno povišen rizik od pojave određenih abnormalnosti. Za konačnu dijagnostiku je neophodno sprovođenje invazivnih dijagnostičkih procedura. Međutim, da se invazivnim procedurama ne bi morale podvrgnuti sve buduće majke, genetski testovi pružaju efikasan sistem eliminacije. Samo kada rezultati testa pokažu da je rizik visok, opravdano je primeniti procedure koje mogu biti bolne po majku i vrlo rizične po plod. Trudnice koje su dobile nepovoljan nalaz dabl testa i tripl testa, a žele da izbegnu rizik invazivnih dijagnostičkih procedura, biraju neinvazivni prenatalni test (NIPT). Pri izboru testa, budući roditelji bi svakako trebalo da se konsultuju sa lekarom i genetičarem, ali je krajnja odluka uvek na njima.