Specijalistička ginekološko-akušerska ordinacija Raović postoji od 2004. godine i za za ovih 16 godina puno žena je svoje zdravlje poverilo dr Slađani i dr Zoranu Raoviću, osnivačima i vlasnicima ordinacije. U prijatnom ambijentu, uvek posvećeni svojim pacijentkinjama, vodeći se najnovijim medicinskim protokolima pružaju ginekološku brigu i zaštitu ženama svih starosnih grupa. Vođenje trudnoće i briga o trudnicama je jedan od temelja ordinacije i zato danas sa dr Slađanom i dr Zoranom Raović razgovaramo na temu „Anomalije ploda“.
Doktorka, pre svega da pojasnimo, šta nazivamo anomalijama ploda?
Anomalije ploda tj. fetusa nastaju tokom trudnoće zbog različitih uzroka. Nekada su nam poznati razlozi, a za neke na žalost medicina nema odgovor. Generalno, anomalije ploda možemo podeliti na dve glavne grupe: genetičke, odnosno one koje su uzrokovane poremećajima broja ili strukture hromozoma, ili su posledica mutacija određenih gena u genetskom kodu ploda i takozvane „De novo“ tj. one koje nastaju kao posledica poremećaja razvoja organskih sistema fetusa. Ovi razlozi mogu biti: izloženost radijaciji, teratogenim lekovima, infekcijama, ali i mnogim za sada nepoznatim činiocima.
Doktore, kako najlakše možemo utvrditi postojanje neke anomalije ploda, jer to je nešto što plaši svaku buduću majku?
Danas je skrining prvog trimestra, najznačajnijeg za pravilan razvoj fetusa, puno napredovao. Osim dabl testa na raspolaganju su nam genetički testovi, kako bismo ustanovili pravilnost genetičkog materijala bebe. Dabl test, iako standardan u protokolima, ima svojih manjkavosti zbog svog metoda a on se zasniva na statističkoj, odnosno softverskoj obradi biohemijskih i ultrazvučnih parametara, konstitucije i životnih navika trudnice, koje se obrađuju u adekvatnom softveru i tada dobijamo rezultat izražen kao rizik za promene broja hromozoma koji daju Down, Edvards ili Patau sindrome, najbitnije za detektovanje. Pojava genetičkih testova unapredila je naše informacije o genetičkom statusu ploda. Iako su skrining testovi, oni daju značajne informacije o genetskom materijalu bebe, odnosno postojanju neke hromozomske aberacije. Neki testovi čak imaju mogućnost davanja informacija o postojanju mutacija na genima koje uzrokuju nasledne bolesti. Postojanje ovakvih testova, tj. njihova velika preciznost daje priliku majkama da radeći ih budu mirne vezano za genetički status njihove bebe. Genetika je jako napredovala i treba koristiti njen potencijal i resurse.
Doktorka, kako da znamo da li su prisutne, kako ste rekli, „De novo“ promene na plodu?
Kao što je Zoran rekao, jako je bitno sprovesti skrining prvog trimestra. Sledeća bitna stvar u dijagnostici promena na plodu je ekspertski ultrazvučni pregled u periodu od 21. do 25. nedelje trudnoće. Ovim pregledom vrši se skrining svih organskih sistema bebe, kao i fizičkih karakteristika ploda. Analiziraju se: spoljašnji izgled ploda: eventualni deformiteti lica, ekstremiteta, kičmenog stuba, prednjeg trbušnog zida, razvoj moždanih struktura: mali mozak, komorni sistem, krvni sudovi baze lobanje, unutrašnji organi i sistemi: prisustvo želuca, integritet dijafragme, pregled mokraćne bešike, prisustvo i izgled oba bubrega, uz detaljno sagledavanje anatomije i strukture srca, kao i krvnog protoka kroz srce. Pregledom se utvrđuje i količina plodove vode, položaj i struktura posteljice, Dopler pregled krvnih sudova pupčanika i merenje dužine grlića.
Doktore, da li smo ovim potpuno pokrili dijagnostikovanje anomalija ploda?
Na žalost postoje sindromi, kako genetičkog, tako i drugih uzroka, koji ne daju ultrazvučne ili druge markere, ali takve promene spadaju u grupu retkih bolesti.
Doktorka, kao da učinimo da briga budućih majki bude što manja?
Kao što smo rekli, skrining prvog trimestra ima veliki značaj. Možda se o tom značaju i ne priča dovoljno budućim majkama. Genetički testovi su novom tehnologijom doneli revoluciju u medicini. Izbegli smo mnogo amniocenteza, neprijatne i invazivne metode, a podigli nivo detektovanih hromozomskih anomalija, naročito Down sindroma, novim testovima i Di George sindroma, kao i retkih, ali prilično teških naslednih bolesti kao što je cistična fibroza.
I sama sam majka i briga koju imamo tokom trudnoće za svoj plod je velika. Živimo, na žalost u okruženju koje je vrlo kontaminirano, a trudnoća, odnosno burna deoba ćelija prilikom razvoja ploda čini ga osetljivim na različite agense. Napretkom skrininga i dijagnostike omogućavamo majkama, porodicama i samom društvu više i bolje informacije. I pre svega mir majkama.
Doktore koja bi Vaša poruka bila, za kraj ovog razgovora?
Porast broja infertilnih parova je nešto što nas brine i ne samo nas, to je globalni trend. U takvim okolnostima o svakoj trudnoći moramo brinuti sa posebnom pažnjom. Svakoj trudnici treba ukazati na mogućnosti dijagnostike i pregleda koji su joj na raspolaganju. Nivo informisanosti mora biti veći. Za šta će se neko odlučiti, to je lična odluka. Anomalije ploda jesu u porastu iz već navedenih razloga, ali mi smo spremni, obučeni i opremljeni da ih, ako postoje, otkrijemo i o svemu informišemo trudnice. Za buduće majke je bitno da imaju poverenje u svog doktora, jer im to donosi mir, a taj mir oseća i njihova beba.
Hvala vam na razgovoru!
izvor: www.premiumgenetics.rs
