Šta je kordocenteza?
Kordocenteza je zahvat u kome se transabdominalnom punkcijom pupčane vrpce vrši uzorkovanje fetalne krvi. U pitanju je invazivna procedura kojom se uzima uzorak krvi ploda. Sama definicija kordocenteze će kod većine trudnica probuditi strah, pa je veoma važno da se na vreme informišu šta sve uključuje ova procedura, šta otkrivaju rezultati, kome je namenjena, kakve rizike sa sobom nosi, ali i kako je kordocentezu moguće izbeći.
Kada se radi kordocenteza?
Mnogi mešaju procedure amniocenteze i kordocenteze. Iako način na koji se sprovode ove dve procedure deluje slično, amniocenteza je usmerena na uzorkovanje plodove vode, dok se kod kordocenteze uzorkuje fetalna krv iz pupčanika. Razlikuje se i period trudnoće u kom se ove procedure sprovode. Kordocenteza se obavlja u kasnijoj fazi trudnoće, a razlog može biti i nejasan nalaz amniocenteze.
Korodocenteza se uglavnom radi nakon 20. nedelje trudnoće – obično u 22. ili 23. nedelji. Budući da se radi poprilično kasno u odnosu na druge prenatalne procedure, najčešće je u pitanju poslednja prenatalna metoda koja će se primeniti.
Zašto se radi kordocenteza?
Kordocenteza se radi sa ciljem otkrivanja hromozomopatija, fetalne anemije (nedostatak zdravih crvenih krvnih zrnaca kod deteta) i drugih abnormalnosti ploda. Procedura se koristi i za otkrivanje različitih infekcija. Primera radi, ako majka boluje od rubeole ili toksoplazmoze, kordocentezom se može otkriti da li je i dete zaraženo. Toksoplazmoza može da dovede do pobačaja, dok rubeola može prouzrokovati ozbiljne komplikacije – epilepsija, oštećenje mozga, sluha i vida. Kroz pupčanu vrpcu se može vršiti i transfuzija krvi ili lekova, ukoliko za to postoji potreba.
Kordocenteza je invazivna metoda, pa se sprovođenje pravda indikacijama: nepovoljni nalazi dabl testa i tripl testa i kašnjenje sa amniocentezom.
Razlika između amniocenteze i kordocenteze
Amniocenteza je takođe invazivna procedura, ali se sprovodi uglavnom između 16. i 20. nedelje trudnoće. Ako prenatalni testovi ukazuju na povećan rizik za nastanak određenih genetskih abnormalnosti, a već je istekla 20. nedelja trudnoće, kordocenteza će zameniti amniocentezu. Ovoj proceduri se pristupa i kada druge prenatalne metode (ultrazvuk, amnicenteza, biopsija horionskih čupica) nisu dale jasne rezultate.
Kordocenteza može doneti važne informacije o prisustvu hromozomopatija, Rh imunizaciji (veoma važno ako je majka Rh negativna, a dete Rh pozitivno), prisustvu infekcija i fetalne anemije ploda.
Kako se izvodi kordocenteza?
Priprema za proceduru može podrazumevati uključivanje antibiotika, kako bi se smanjio rizik od infekcije materice i ploda. Putem ultrazvučnog pregleda, lekar utvrđuje poziciju deteta u materici. Ako ste u 24. nedelji trudnoće, lekar će vam možda naložiti da ništa ne jedete i ne pijete noće pre procedure (8-12 sati), pošto komplikacije mogu zahtevati carski rez po hitnom postupku. Kordocenteza se do 24. nedelje trudnoće uglavnom obavlja ambulantno, a nakon 24. nedelje najčešće u bolnici.
Tokom ove procedure, trudnica leži na leđima na stolu. Lekar će abdominalnu regiju prvo očistiti dezinfekcionim sredstvom, a zatim će, vođen ultrazvukom, tanku šuplju iglu sprovesti kroz trbušni zid do materice. Kada igla stigne do pupčane vrpce, lekar će iz vene pupčanika malu količinu krvi povući u špric. Zatim će ukloniti iglu. Nakon što je procedura vađenja krvi gotova, lekar će još neko vreme nastaviti da prati srčani rad bebe.
Da li je izvođenje kordocenteze bolno?
Postupak zahteva mirovanje. Sama intervencija je bezbolna i relativno kratko traje. Postoji mogućnost da osetite bockanje dok igla prolazi kroz kožu, ili blagu malaksalost ili vrtoglavicu kada igla uđe u matericu. Većina trudnica proceduru opisuje kao neprijatnu, a ne kao bolnu. Kako bi se ublažio osećaj neprijatnosti, ponekad se koristi lokalna anestezija, ali u većini slučajeva za tim nema potrebe. Nakon uzorkovanja krvi iz pupčanika, moguće je osetiti blage grčeve, a može se pojaviti i vaginalno krvarenje slabijeg intenziteta. Ovi simptomi uglavnom nisu razlog za zabrinutost, ali će vas lekar sigurno posavetovati da se odmarate bar do kraja dana, kao i da mirujete i izbegavate naprezanja narednih 3-7 dana.
Ukoliko se navedeni simptomi ne povlače ni nakon nekoliko dana, a javljaju se i groznica, povišena temperatura, intezivnije kontrakcije i oticanje amniotičke tečnosti, što pre se obratite svom lekaru!
Rezultati kordocenteze
Prikupljeni uzorak krvi se analizira u laboratoriji. Rezultati procedure nisu dostupni odmah, nego je potrebno sačekati 4-10 dana (u zavisnosti od tipa analize i laboratorije u kojoj se analiza obavlja). Budući da je igla koja se upotrebljava u postupku u bliskom kontaktu i sa krvlju buduće majke, neophodna je potvrda fetusnih eritrocita, odnosno potvrda da je zaista uzorkovana krv ploda. Rezultati kordocenteze su veoma pouzdani i precizni. Rezultate saopštava i objašnjava lekar.
Postoji li rizik?
Budući da se radi o invazivnoj proceduri, ona uključuje određene rizike po zdravlje mame i bebe:
Gubitak trudnoće
Procedura nosi nešto veći rizik od pobačaja od drugih invazivnih dijagnostičkih metoda, poput amniocenteze i biopsije horionskih čupica. Razlog je što se kordocenteza najčešće vrši u kasnijim fazama trudnoće, pa rizik srazmerno raste. Istraživanja procenjuju rizik od 1-3% u opštoj populaciji. Međutim, ovaj postupak se radi kada su ranije urađeni prenatalni testovi već ukazali na povećanu verovatnoću postojanja određenih genetskih abnormalnosti. Zbog toga se ne može sa sigurnošću znati da li je do pobačaja došlo zbog invazivnosti kordocenteze ili hromozomopatija koja pogađa plod jednostavno nije bila kompatibilna sa životom.
Krvarenje
Krvarenje se može javiti iz mesta u koje se uvodila igla, a moguće je i vaginalno krvarenje. Obratite se lekaru ako se stanje ne smiruje ili krvarenje postaje sve intenzivnije.
Fetalno krvarenje
Podrazumeva mogućnost ulaska fetalne krvi u cirkulaciju majke. Do ove komplikacije najčešće dolazi kada je posteljica locirana u prednjem delu materice i dešava se prilično retko.
Usporavanje srčanog ritma ploda
Bebin srčani ritam se može privremeno usporiti nakon kordocenteze. Zato će lekar neko vreme ultrazvučno pratiti otkucaje bebinog srca i kada je procedura završena.
Infekcija
Do infekcije materice dolazi veoma retko (posebno ako su preduzete preventivne mere u vidu antibiotika).
Ako je buduća majka Rh negativna, a Rh antitela u krvi nisu pronađena, neposredno nakon procedure će dobiti zaštitnu injekciju sa antitelima.
Kako izbeći kordocentezu?
Kordocenteza je invazivna procedura, a naveli smo i potencijalne rizike kojima trudnicu i plod može izložiti. Zbog toga se vrši samo u situacijama kada za to postoji preka potreba. Za sve invazivne metode mora postojati opravdan medicinski razlog.
S druge strane, tu su neinvazivni prenatalni testovi, koji se preporučuju svim trudnicama, a posebno rizičnim grupama: trudnice starije od 35 godina, nepovoljni nalazi dabl testa i tripl testa, istorija spontanih pobačaja, opterećena porodična anamneza, trudnice na programu vantelesne oplodnje.
Neinvazivni prenatalni testovi se preporučuju svim trudnicama upravo zato što su potpuno bezbedni i ne nose nikakav rizik ni po mamu ni po bebu. Na ovaj način se vrši fina selekcija: invazivnim dijagnostičkim procedurama poput amniocenteze i kordocenteze se izlažu samo one trudnice koje dobiju nepovoljne nalaze neinvazivnog prenatalnog testa. Ako rezultati testa ne ukazuju na postojanje hromozomopatija, ne postoji razlog da se zdrava mama i beba izlažu invazivnim i rizičnim procedurama.
Kordocentezu ne bi trebalo izbegavati ako za ovu proceduru postoji opravdan razlog. Međutim, pravovremeno neinvazivno prenatalno testiranje (već od desete nedelje trudnoće), omogućiće vam da izbegnete kordocentezu, ako rezultati testiranja pokažu da je sa plodom sve u najboljem redu.
Odluku o tome da li za invazivnom procedurom poput kordocenteze postoji potreba, nemojte donositi sami. Lekar i genetičar će vam pomoći da izvažete sve opcije, upoznaće vas sa potencijalnim rizicima i celim postupkom. Ipak, konačna odluka je uvek u rukama budućih roditelja.
Uglavnom se savetuje da budete u pratnji partnera, bliskog člana porodice ili prijatelja. Podrška će vam u takvim trenucima sigurno prijati, a bićete i opušteniji kada znate da je neko uz vas i da se na tu osobu možete osloniti ukoliko dođe do neželjenih komplikacija. U ceo proces uđite naoružani pozitivnim mislima i strpljenjem i trudite se da ne razmišljate previše o mogućim rizicima.
