Tripl (Triple) test – Šta je i kako se tumači?

Tripl test

Pored dabl testa, trudnice često zanima da saznaju više o tome šta je tripl test i zašto se on radi. Skrining testovi, kao što su dabl i tripl test, pomažu da se utvrdi da li je neophodno trudnicu uputiti na dalje dijagnostičke pretrage, ukoliko neki od parametara pokažu takvu potrebu.

Ako rezultati dabl testa, koji se radi od 12. do 14. nedelje trudnoće, pokažu mogućnost prisustva neke od hromozomskih anomalija, tada lekar trudnicu često upućuje na tripl test, koji se izvodi od 15. do 20. nedelje trudnoće.

Tripl test je, kao i dabl, neinvazivni prenatalni skrining test, ali za razliku od neinvazivnih prenatalnih testova (NIPT), on kao i dabl daje rezultat kroz statističku verovatnoću.

Za razliku od navedenih skrining testova, postoje i dijagnostički invazivni testovi, koji služe za konačno postavljanje dijagnoze. Dijagnostički invazivni testovi su amniocenteza i biopsija horionskih čupica. Skrining testovi se koriste za utvrđivanje potrebe da za daljim invazivnim dijagnostičkim ispitivanjima.

Svrha skrining testova je prepoznavanje onih trudnica koje imaju povećan rizik da beba ima neku od hromozomskih anomalija, odnosno poremećaj u broju hromozoma bebe ili poremećaj u strukturi hromozoma (koji se utvrđuje VERACITY prenatalnim testom, čak i kod blizanačkih trudnoća). Prednost skrining testova je ta što su neinvazivni, te samim tim ne nose apsolutno nikakav rizik po zdravlje trudnice i bebe. Ako skrining testovi pokažu visok rizik, tad se trudnica upućuje na invazivne dijagnostičke analize, a u slučaju negativnog nalaza skrining testa, trudnica izbegava invazivne procedure.

Cilj tripl testa je da se utvrdi stepen rizika postojanja najčešćih hromozomskih poremećaja, odnosno preciznije: 

  • Daunovog sindroma (trizomija 21 – gde svaka ćelija u organizmu ima tri kopije hromozoma 21, umesto uobičajene dve), 
  • Edvardsovog sindroma (trizomija 18 – ona nastaje zbog prisustva tri hromozoma 18 u svakoj ćeliji, umesto uobičajena dva) ili 
  • defekata neuralne cevi (poremećaji u razvoju mozga i kičmene moždine).

Tripl test sam po sebi (bez dodatnog ultrazvučnog nalaza i dijagostičkih testova) daje samo statistički iskaz o povećanoj šansi, ali ne postavlja dijagnozu. 

Šta analizira tripl test, a što nije prethodno analizirao dabl test?

Ono što za razliku od dabl testa analizira tripl test, jesu naredni parametri iz krvi majke:

  • AFP: protein koji proizvodi fetus;
  • hCG: hormon koji stvara placenta i
  • E3 (nekonjugovani estriol): estrogen koji stvaraju placenta i fetus.

Svaki od gore navedenih markera (AFP, hCG i E3) daju određeni uvid u genetske poremećaje koji se potencijalno mogu javiti. Kada se uzmu u obzir vrednosti ovih parametara, u kombinaciji sa nalazom ultrazvuka i sa ostalim faktorima, kao što su starost trudnice, hronične bolesti, višeplodna trudnoća, period trudnoće i ostalo, tada se vrši procena koliki je rizik da kod bebe postoji određena hromozomska anomalija.

Dakle, da zaključimo: tripl test spada u kombinovane biohemijske testove, gde se kombinuju podaci koji su dobiveni na osnovu biohemijskih parametara iz krvi trudnice i nalazi ultrazvučnog pregleda.

Koji parametri su važni za tripl test?

Parametri koji su izuzetno važni za tripl test su:

  • starost majke,
  • broj fetusa, odnosno da li je višeplodna trudnoća u pitanju,
  • BMI, odnosno težina majke,
  • da li je trudnoća začeta prirodnim putem ili VTO,
  • navike i zdravstveno stanje trudnice (konzumiranje cigareta, dijabetes i ostalo).

U kojim slučajevima se preporučuje Tripl test?

Tripl test se preporučuje u sledećim slučajevima:

  • kod lošeg nalaza dabl testa (kada rezultat pokazuje visok rizik na pojavu hromozomskih anomalija),
  • kod trudnica koje su starije od 35 godina,
  • kod trudnica sa dijabetesom,
  • u slučaju postojanja porodične istorije gde su se rađala deca sa anomalijama,
  • u ostalim slučajevima po proceni ginekologa.

Za izvođenje tripl testa nije potrebna nikakva prethodna priprema, ali se pre laboratorijskih analiza radi detaljan ultrazvučni pregled. Tačnije, poželjno je da se sve to uradi u jednom danu, jer se mora uzeti u obzir da je ovo kombinovani test i da je izuzetno važno da sve navedeno bude usklađeno, kako bi rezultat mogao biti što pouzdaniji.

Koliko je pouzdan tripl test?

Statistički podaci o pouzdanosti su sledeći:

  • U slučajevima defekta neuralne cevi, kao što je spina bifida, Tripl test uspešno predviđa defekat u 80 od 100 slučajeva,
     
  • U slučajevima defekta neuralne cevi, kao što je anencefalija, Tripl test uspešno predviđa defekat u 90 od 100 slučajeva,
     
  • U slučajevima Down sindroma, Tripl test uspešno predviđa defekat u 69 od 100 slučajeva. 

Shodno ovome, Tripl test u značajnom procentu može dati lažno negativan rezultat i propustiti postojanje defekta. Zato se svim trudnicama koje žele sigurnu i bezbrižnu trudnoću, kao najpouzdaniji skrining, koji ne daje rezultat verovatnoćom, nego precizno detektuje prisustvo genetskih anomalija, preporučuje neinvazivni prenatalni test (NIPT).

Kako se iskazuje rezultat tripl testa?

Dakle, rezultati pokazuju da li postoji visok rizik od postojanja neke od ovih hromozomskih abnormalnosti, ali ne pokazuju suštinski da li beba zaista ima neki od ovih poremećaja. Konačna dijagnoza se može postaviti samo putem dijagnostičkih procedura, kao što je amniocenteza.

Faktori rizika za postojanje Daunovog sindroma  na osnovu starosne dobi majke su sledeći:

Uzećemo na primer trudnicu koja ima 38 godina. Te trudnice veoma često imaju „loše“ rezultate tripl testa, a to apsolutno ne znači da neće roditi u potpunosti zdravu bebu. Isto tako, poznato je da bebe sa Daunovim sindromom rađaju i vrlo mlade majke, odnosno da statistički parametri najčešće nisu nikakva garancija ni u kom slučaju. Ako žena ima 38 godina faktor rizika da dete ima Daunov sindrom može iznositi 1:180, ali analiza biohemijskih markera može da pokaže da on iznosi 1:300.

Zašto je neinvazivni prenatalni test (NIPT) sigurniji izbor od dabl i tripl testa?

Neinvazivni prenatalni test (NIPT)  spada u grupu tzv. skrining testova koji analizira slobodnocirkulišuću DNK fetusa, sa ciljem otkrivanja raznih genetskih abnormalnosti. Majčina krv sadrži sopstvenu i fetalnu (bebinu) DNK. Bebina DNK cirkuliše u krvotoku majke u formi malih fragmenata i pouzdano se detektuje u cirkulaciji već posle 7. nedelje trudnoće.

Međutim, minimalna količina od 4% DNK fetusa, koja je neophodna da bi rezultat prenatalnog testa bio precizan i pouzdan, dostigne se uglavnom posle 10. nedelje trudnoće, što je i donja granica za izvođenje prenatalnog testa. Kako su fragmenti fetalne DNK mnogo kraći od majčine DNK, moguće je  izolovati ih i na vrlo jednostavan način i već u ranom periodu trudnoće budući roditelji dobijaju informaciju o genetskom zdravlju bebe.

Prenatalni test je vrlo komforan za trudnice i ne nosi nikakav rizik po majku i bebu. Sama procedura je jednostavna i podrazumeva rutinsko vađenje male količina venske krvi majke. Na ovaj način, neinvazivni prenatalni test omogućava trudnicama da izbegnu nepotrebno izlaganje invazivnim metodama poput amniocenteze, biopsije horionskih čupica, kordocenteze. Prilikom izvođenja prenatalnog testa ne postoji rizik od krvarenja, prevremenih kontrakcija, pobačaja ili infekcija koji postoji kod invazivnih dijagnostičkih metoda.

Prenatalni test moguće je uraditi već od 10. nedelje trudnoće, što pruža mogućnost budućim roditeljima da na vreme otkriju da li postoji neka hromozomopatija kod bebe. Za invazivne dijagnostičke metode se čeka veća starost trudnoće, a pritom nose i određene rizike.

Šta se može otkriti prenatalnim testom?

Hromozomopatije su poremećaji uzrokovani viškom ili manjkom hromozoma, odnosno hromozomskog segmenta.

Studije pokazuju da oko 7:1000 živorođene dece ima neku hromozomsku anomaliju, dok je čak polovina spontanih pobačaja u ranoj fazi trudnoće uzrokovana hromozomskim poremećajima.  Često se mogu biti i uzrok neplodnosti (npr. poremećaji u broju polnih hromozoma).

Na koje grupe se mogu podeliti hromozomske bolesti?

Sve hromozomske bolesti mogu se podeliti na dve velike grupe:

1. Poremećaje u broju hromozoma – bolesti gde postoji višak ili manjak hromozoma,

2. Poremećaje u struktiri hromozoma – bolesti gde postoji višak ili manjak dela hromozoma.

Sve ćelije u ljudskom telu sadrže 23 para hromozoma tj. ukupno 46 hromozoma. Od toga su 1-22 para isti za muški i ženski pol i  nazivaju se autozomni hromozomi, dok 23 par čine polni hromozomi, XX za žesnki pol, a XY za muški pol.

Najčešći poremećaj u broju hromozoma jesu upravo trizomije kod kojih je registrovano postojanje tri hromozoma, umesto dva što znači da je jedan u višku. Utvrđeno je postojanje trizomija svih autozomnih hromozoma 2-22  para hromozoma osim hromozoma 1 (kompletna trizomija  hromozoma 1 za sada ne postoji), kao i trizomije polnih hromozoma koji su 23. par.

Najveći broj autozomnih trizomija 1-22 para se završava ranim spontanim pobačajem u prvom trimestru trudnoće, te kao takve nisu predmet interesovanja kada je u pitanju prenatalno testiranje, za razliku od trizomija 13 (Patau sindrom), 18 (Edvardsov sindrom), 21 (Daunov sindrom), koje imaju visok stepen preživljavanja i praćene su telesnim i mentalnim oštećenjima u različitom stepenu.

Aneuplodije polnih hromozoma su često zastupljene u živorođenoj populaciji, a odlikuju se viškom ili manjkom X, odnosno Y hromozoma.

Ovakve greške se mogu javiti kod svih osoba, ali im je učestalost veća što su roditelji stariji. U pojedinim slučajevima one mogu biti posledica genetičke promene koja postoji kod roditelja. Kao dominantan simptom javlja se sterilitet. Promene u fizičkom izgledu postoje ali su blaže nego kod aneuploidija autozomnih hromozoma. Razlog tome je manji broj gena koji se nalazi na polnim hromozomima u odnosu na autozomne.

Za ovakve poremećaje važno je znati da se ne mogu otkriti čak ni redovnim ultrazvučnim pregledima, jer ne postoji marker na osnovu koga bi Vaš lekar posumnjao da se sigurno radi o takvoj vrsti bolesti. Zato neke ostanu neotkrivene sve do momenta rođenja deteta. Neivazivni prenatalni testovi najbolje otkrivaju ovakve vrste poremećaja.

Poremećaji u strukturi hromozoma su vrsta poremećaja koji za posledicu imaju višak ili manjak genetskog materijala, a samim tim praćeni su i odeđenim telesnim ili mentalnim oštećenjem.

Mogu nastati u bilo kojoj trudnoći, dok se neke od njih npr. mikrodelecije ne mogu detektovati, čak ni standardnom amniocentezom. Žene koje su na programu vantelesne oplodnje su u daleko većem riziku od nastanka nekog strukturnog poremećaja.

Sve pripadnice ženskog pola su pod određenim rizikom za nastanak neke hromozomopatije i one se mogu javiti u bilo kojoj trudnoći, bez obzira na to da li već imaju zdravo potomstvo. Hromozomopatije nastaju kao posledica greške tokom deobe ćelija ili u manjem procentu slučajeva mogu biti i nasledne.

Danas postoje brojni prenatalni testovi koji su potpuno bezbedni i precizniji od skrining testova, kao što su dabl/tripl testovi, o kojima smo pričali u prvom delu ovog teksta. Međutim, ne izvode se svi na isti način, istom tehnologijom, nisu iste preciznosti ili ne izveštavaju o količini izmerene bebine DNK u krvotoku majke tzv. fetalna frakcija.

VERACITY prenatalni test može se izvesti od 10. nedelje trudnoće i dostupan je kako za jednoplodne tako i za blizanačke trudnoće.

Sopstvenom, patentiranom tehnologijom ciljane analize sekvenci (TACS – target capture sequences) targetiraju se i analiziraju samo oni hromozomi koji predstavljaju predmet interesovanja i to samo na onim delovima hromozoma koji su od kliničkog značaja. Baš ti delovi hromozoma čitaju se u proseku 400 puta, čak i do 10 puta više od ostalih testova što povećava preciznost. Test se izvodi na Illumina platformi koja je za sada najsavremenija platforma, odnosno zlatni standard za izvođenje prenatalnih testova.

VERACITY test zahvaljujući najnaprednijoj tehnologiji precizno meri udeo bebine DNK u krvi majke i  izveštaj fetalne frakcije baziran je isključivo na zaista pronađenoj fetalnoj DNK. Ovo je izuzetno važno, jer loša procena udela bebine DNK dovodi do nepouzdanih rezultata, dok sa preciznim merenjem i sigurnim izveštajem o bebinoj DNK osigurava najmanji procenat lažno pozitivnih rezultata i pouzdanost veća od 99,99%.

VERACITY analizira samo najčešće trizomije (Daunov, Edvardsov, Patau sindrom), aneuploidije polnih hromozoma i mikrodelecije koje su kompatibilne sa životom i nakon 10. nedelje trudnoće. Analiza trizomija koje nisu kompatibilne sa životom kod testova koji ih rade, dovodi do visokog procenta lažno pozitivnih rezultata što dodatno dovodi do pojave straha kod trudnica.

Koji neinvazivni prenatalni test analizira najviše?

Značajnu prednost u odnosu na sve testove ima VERAgene test koji pored trizomija, aneuploidija polnih hromozoma i mikrodelecija, analizira  dodatno još 100 naslednih monogenskih bolesti poput cistične fibroze, policistične bolesti bubrega, raznih metaboličkih bolesti…Ovo je jedini test u kome učestvuju i buduće tate, a test se izvodi kod jedoplodnih i blizanačkih trudnoća.

S obzirom da hromozomopatije značajno mogu uticati na kvalitet života deteta, ali i cele porodice značajno je otkriti ih još u ranoj fazi trudnoće.