Šta je trombofilija?
Trombofilija predstavlja stanje kod koga postoji povećan rizik za nastanak krvnog ugruška u cirkulaciji, odnosno tromboze. Krvni ugrušak (tromb) se može formirati i u arterijama i u venama, te dovesti do arterijske ili venske tromboze. Češća je venska nego arterijska tromboza.
Trombofilija može biti nasledna i stečena, zavisno od mehanizma njenog nastanka.
Većina osoba sa trombofilijom nema nikakvih vidljivih simpotoma niti zdravstvenih problema, već se trombofilija otkriva tek ukoliko osoba uradi određene laboratorijske analize. Kako bi došlo do razvoja tromboze, potrebno je da, pored trombofilije, bude prisutan i neki drugi, dodatni faktor rizika.
Trombofilija nije bolest, već stanje povećane sklonosti za nastanak tromboze u cirkulaciji. Da li će doći do razvoja bolesti (tromboze) zavisi od više faktora.
Šta je tromboza?
Tromboza je formiranje krvnog ugruška (tromba) unutar venskih ili arterijskih krvnih sudova. Tromboza dovodi do delimične ili potpune opstrukcije, tj. začepljenja krvnih sudova, što onemogućava normalan protok krvi kroz taj krvni sud. Smanjen protok krvi kroz krvni sud za posledicu može imati ozbiljne zdravstvene komplikacije, poput srčanog, moždanog udara i plućne embolije.
Faktori nastanka tromboze
Faktori koji dovode do razvoja tromboze su:
- godine starosti
- hipertenzija (povišen krvni pritisak)
- pušenje
- dijabetes
- hirurške intervencije
- prekomerna telesna težina
- smanjena fizička aktivnost
- dugotrajno mirovanje
- maligne bolesti
- visoke vrednosti holesterola
- deficit prirodnih antikoalgulanasa kao što su antitrombin, protein C i protein S
- povišen nivo aminokiseline homocisteina
- nedostatak folne kiseline i njenih soli (folata)
- povišen nivo hormona estrogena
- primena hormonske kontracepcije
- trudnoća
- postporođajni period
Simptomi tromboze
Prekomerno zgrušavanje krvi i začepljenje krvnih sudova može pogoditi i arterije i vene, mada češće pogađa vene.
Simptomi venske tromboze:
- Otok u nogama
- bol u nogama
- otežano disanje
- bol u grudima
- jake glavobolje
- stomačni problemi
Simptomi arterijske tromboze:
- Ponavljani spontani pobačaj
- moždani udar u relativno ranom životnom dobu
- srčani udar
- komplikacije u trudnoći (smanjen rast fetusa, preeklampsija)
Trombofilija i trudnoća
Trudnoća je sama po sebi povezana sa povećanim rizikom od razvoja tromboze, jer organizam prirodnom hiperkoagulacijom sprečava pojačano krvarenje u trudnoći i poslije porođaja.
Ukoliko žena ima urođenu trombofiliju, to može dovesti do problema sa začećem i pojave spontanih pobačaja ukoliko dođe do začeća. Rizik da dođe do intrauterine smrti ploda je mnogo veći nego kada ne postoji poremećaj u zgrušavanju krvi. Mali, sitni trombovi (mikrotrombovi) mogu dovesti do začepljenja krvnih sudova posteljice i tako dovedu do tzv. infarkta posteljice, odnosno situacije kada posteljica, a samim tim ni plod, ne mogu da primaju adekvatne količine krvi, kiseonika, odnosno hranljivih materija.
Pravovremena utvrđivanje prisustva trombofilije važno je ginekologu i hematologu u cilju preduzimanja preventivnih mera i/ili terapije, kako bi se trudnoća i pored trombofilije uspešno iznela do kraja.
Stečene trombofilije
Stečene trombofilije su posledica određenih bolesti stečenih tokom života ili nekih životnih navika.
Uzroci nastanka stečene trombofilije
Najčešći uzroci stečenih trombofilja su:
- Fosfolipdni sindrom – prisustvo lupus antikoagulansa, anti-kardiolipinskih antitela, anti- beta-2-glikoprotein antitela
- povišen nivo homocisteina usled nedostatka vitamina B12
- autoimuna oboljenja
- malignitet
- mijeloproliferativne bolesti – bolesti koštane srži kod kojih se prekomerno stvaraju određene krvne ćelije
Urođene (nasledne) trombofilije
Urođene trombofilije nastaju zbog genskih mutacija i zato se i nazivaju nasledne jer se mogu prenositi kroz generacije.
Ukoliko neka osoba ima genetičku predispoziciju ne znači da će se kod nje zasigurno formirati krvni ugrušak tokom života. Za osobe koje imaju naslednu trombofiliju je veoma važno da izbegavaju faktore rizika koji u interakciji sa genetičkom predispozicijom mogu biti okidač za stvaranje krvnog ugruška.
Uzroci nastanka urođene trombofilije
Urođene trombofilije nastaju kao posledica:
- Nedostatka antitrombina – protein odgovoran za smanjenje prekomernog zgrušavanja krvi
- nedostatka proteina C – protein koji reguliše proces zgrušavanja krvi delujući kao antikoagulans
- nedostatka proteina S – kofaktor proteina C, sprečava nastanak krvnih ugrušaka
- mutacije gena za Faktor V Lajden koja uzrokuje rezistenciju na aktivirani protein C (APCR)
- mutacije gena za protrombin – dovode do povećanog nivoa protrombina u plazmi što dovodi do povećanog zgrušavanja krvi
- mutacije gena za MTHFR (metiltetrahidrofolatreduktazu) koja povećava nivo homocisteina – ukoliko je nivo aminokiseline homocisteina povećan, veći je rizik za nastanak krvnih ugrušaka i razvoj ateroskleroze
- mutacije u genu za PAI (inhibotora plazminogen aktivatora) – dovode do nemogućnosti razgradnje krvnih ugrušaka
Najčešća i najznačajnija urođena trombofilija je Faktor V Lajden (Leiden) trombofilija.
Smatra se da osobe koje poseduju Lajden mutaciju, tj.imaju Faktor V Lajden trombofiliju imaju čak 100 puta veći rizik za nastanak tromboze u odnosu na osobe koje nemaju ovu mutaciju.
Faktor V Lajden (Leiden) trombofilija
Do pre 25 godina, medicina je razjašnjavala svega 5-15% rizika koji su dovodili do začepljenja venskih krvnih sudova. Napredak biohemijske dijagnostike, molekularne genetike i genetskog inženjerstva doveo je do značajnih dostignuća u dijagnostici tromboze.
Povezanost tromboze sa faktorom V Lajden prvi put je opisana 1994. godine, nakon otkrića rezistencije na aktivirani protein C, koja nastaje zbog prisustva jedne mutacije u genu odgovornom za stvaranje faktora V. Zbog ove genske mutacije dolazi do zamene samo jedne aminokiseline u faktoru V i taj mutirani faktor nazvan je faktor V tip Lajden, po gradu Lajdenu gde je poremećaj otkriven.
Faktor V je vrlo važan za zaustavljanje krvarenja kod povrede zida krvnog suda. Kod osoba sa Faktor V Lajden trombofilijom, faktor V Lajden uspešno zaustavlja krvarenje, ali se nakon toga proces zgrušavanja krvi nekontrolisano nastavlja i posledično, nastaje tromboza.
Faktor V Lajden trombofilija se javlja kod 7-15% osoba. Uglavom se javlja kod belaca.
Koji je uzrok nastanka Faktor V Lajden trombofilije?
Ova urođena trombofilija nastaje kao posledica mutacije u genu koji je odgovoran za stvaranje Faktora V koji ima svoju ulogu u procesu zgrušavanja krvi. Ta mutacija je poznata kao Lajden (Leiden) mutacija.
Kako se nasljeđuje Faktor V Lajden trombofilija?
Urođene trombofilije, tako i Faktor V Lajden trombofilija se nasljeđuju autozomno dominantno. Ovaj način nasleđivanja znači da jedan od roditelja osobe sa urođenom trombofilijom sigurno ima isti poremećaj.
Dakle, za povećan rizik od tromboze je dovoljna samo jedna mutacija gena, a verovatnoća da će Lajden mutacija biti prisutna u prvom kolenu (roditelji, braća, sestre i deca) je 50%.
Kad se kod neke osobe dokaže urođena Faktor V Lajden trombofilija, poželjno je ispitati prisustvo iste kod dece i roditelja. Testiranje članova porodice omogućava da, ukoliko su oni nasledili trombofiliju, primenom preventivnih mera – prestanak konzumiranja cigareta, slatkiša, obustava oralne kontracepcije, kontrola telesne težine, holesterola i šećera u krvi – zaštite svoje krvne sudove od razvoja tromboze.
Kako se dijagnostikuje Faktor V Lajden trombofilija?
Kako je za nastanak ovog stanja odgovorna genska mutacija, prisustvo Faktor V Lajden trombofilije se utvrđuje genetičkim testiranjem iz krvi ili bukalnog brisa (bris unutrašnjosti obraza). Savremeni genetički testovi omogućavaju testiranje prisustva mutacije za Faktor V Lajden, druge faktore trombofilije, a dostupni su i testovi koji pored Faktor V Lajden mutacije uključuju i brojne druge gene i mutacije odgovorne za različita nasledna stanja. Ovi testovi se mogu uraditi i tokom trudnoće, kao i pre začeća, u cilju skrininga prisustva određenih oboljenja kod deteta, ali i radi utvrđivanja da li su roditelji nosioci gena za neko nasledno oboljenje.
Lečenje trombofilija
Ukoliko lekar hematolog ili ginekolog procene da je potrebno lečenje, antikoagulansi kao što su heparin, heparin male molekulske mase i oralni antikoagulansi se mogu koristiti u terapiji. Ovi lekovi nisu u stanju da razgrade tromb, ali su vrlo značajni jer zaustavljaju njegov rast i otkidanje delova tromba koji mogu putem krvotoka da stignu do pluća i izazovu plućnu emboliju. Antikoagulantni lekovi se koriste ne samo u lečenju, već i u profilaksi tromboze.
Činjenica da neka osoba ima genetičku predispoziciju za trombofiliju ne znači da će imati krvni ugrušak i da će kod te osobe definitivno doći do tromboze i komplikacija poput srčanog i moždanog udara ili u slučaju trudnoće, pobačaja ili intrauterine smrti ploda.
Međutim, za svaku osobu je korisno da bude upoznata sa svojim genetskim statusom u pogledu trombofilije, kako bi posvetila veću pažnju preventivnim mjerama, odnosno, izbegavanju faktora rizika koji u interakciji sa genetičkom predispozicijom mogu biti okidač za stvaranje tromba.
Upravo iz tog razloga, preporučujemo da budući roditelji urade Adventia genetski skrining test koji će im dati uvid u njihovo genetsko zdravlje i ukazati na eventualnu mogućnost prenosa mutiranog gena na njihovo potomstvo. Napredak tehnologije u današnje vreme je izuzetno značajan, tako da se jednostavnim uzimanjem bukalnog brisa vrše sve neophodne analize. Iskoristite to u svrhu svog sigurnog i bezbrižnog roditeljstva.
