Farmakogenetika
metformina
Da li je Vaš lek efikasan ili ne?
i daje odgovor da li je lek efikasan ili ne u terapiji šećerne bolesti ili PCOS!
U naučnim krugovima, metformin je, kao sintetski bigvanidin, prvi put opisan 1922. godine od strane Wernera i Bella. Međutim, francuski dijabetolog je prvi put 1957. godine primenio metformin u terapiji šećerne bolesti i utemeljio naziv „glucophage“ (onaj koji jede glukozu) . Ipak, širu upotrebu metformin doživljava sedamdesetih godina prošlog veka. Američka Asocijacija za hranu i lekove (FDA) zvanično odobrava metfromin u terapiju šećerne bolesti tip 2 tek 1994. godine.
Ukoliko ne postoje ograničenja, metformin predstavlja lek prvog izbora u medikamentnoj terapiji šećerne bolesti tip 2. Zbog svojih farmakoloških svojstava koristi se i u terapiji predijabetesnog stanja, gestacijskog dijabetesa (dijabetes u trudnoći), kao i sindroma policističnih jajnika . Pored toga, rađena su klinička ispitivanja u kojima je ispitivana efikasnost upotrebe metfromina u terapiji nealkoholne bolesti jetre, maligniteta, preranog puberteta ali i kao deo anti-aging programa.
Da li je Glucophage, predstavnik bigvanida, idealan lek za svakog pojedinca?
Odgovor se krije u našim genima!
Metforimin (Glucophage/Gluformin) deluje tako što smanjunje produkciju glukoze, biosintezu lipida i holesterola u jetri, povećava vezanje insulina za receptore i stimuliše preuzimanje glukoze u tkivima.
Metformin ne stimuliše pankreas na lučenje insulina, te njegovom upotrebom ne dolazi do razvoja hipoglikemije(smanjenog nivoa šećera u krvi), niti do povećanja telesne težine ukoliko se metaboliše kako treba, pa je zbog toga idealan lek za pacijente koji su gojazni.
Mnoga neželjena dejstva nastaju usled neadekvatnog metabolisanja metformina, a samo neka od njih su: povraćanja, dijareje, tahikardije (ubrzan rad srca), pojava hipo ili hiperglikemijskih epizoda. Potencijalno, životno ugrožavajuća komplikacija nastaje kao posledica akumulacije laktata i razvoja laktatne acidoze pa i same kome. Dugotrajna upotreba metformina može biti povezana sa biohemijskom deficijencijom vitamina B12.
Kako bismo izbegli neželjena dejstva/odsustvo dejstva (nereagovanje na lek) ili predoziranje metforminom savetuje se farmakogenetičko testiranje pacijenata pre uvođenja terapije ili u slučajevima kada nema odgovora na primenjenu terapiju.
Metformin smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa terapijom sulfonilurejom ili placebo.
Farmakogenetički test analizira gene uključene u metabolizam metformina i daje odgovor da li je lek efikasan ili ne!
Kome se farmakogenetički test preporučuje?
- Osobama koje boluju od šećerne bolesti tipa 2
- Trudnicama sa dijagnozom trudničkog (gestacijskog) dijabetesa
- Osobama sa rezistencijom na insulin
- PCOS-sindrom policističnih jajnika
- Žene u postupku VTO
Genetički test omogućava da otkrijete koji lekovi su za vas nedelotvorniji i najefikasniji. Tako stvarno možete poboljšati efikasnost lečenja i usporiti progresiju bolesti.
Kako i gde se može uraditi test?
Test se sprovodi brisom usne šupljine, a rezultati testiranja dostupni su u periodu od 3-5 radnih dana.
Dovoljno je pozvati naš stučni tim putem telefona 064/659 24 28 ili 064/ 659 24 23 radi prethodnog zakazivanja testa u gradovima širom Srbije.
Naš tim stoji na raspolaganju za sva Vaša pitanja
