Predstavljamo: Doktori Vesna i Dragan Malobabić, bračni par koji je život posvetio onom što je najvažnije – trudnicama i dolasku beba na svet.
Sremska Mitrovica, čuveni rimski Sirmium, je lep grad sa mnogim znamenitostima, a kao jedan od interesantnih podataka može da istakne i činjenicu da u njemu živi i radi bračni par ginekologa, koji je u zbiru doneo hiljade novih života u taj grad. Nije toliko čest slučaj da se dva ginekologa odluče da, pored karijere, stvaraju zajedno i porodicu. Takva sinergija u zbiru mora da donese uspeh.
Doktori Vesna i Dragan Malobabić poznaju se faktički čitavog života. Profesionalno izuzetno dobro sarađuju i međusobno se podržavaju. Trudnice iz Sremske Mitrovice uvek sa oduševljenjem spominju njihova imena. Upravo zbog toga, odlučili smo se da sa njima porazgovaramo i predstavimo ih širem auditorijumu.
Ono što smo, pored veoma važnih pitanja koje smo im postavili, saznali od doktorke Vesne i doktora Dragana, je da vole da putuju i da je to jedan od načina na koji se najviše opuštaju od mnogo rada. Otkrili su nam da u braku, ali i u poslu često dele obaveze i da zbog takvog načina funkcionisanja uspevaju na svim poljima.
Doktor Dragan Malobabić važi za jednog od najvećih stručnjaka na ovim prostorima. Diplomirao je 1991. godine, u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici je od početka karijere, a zvanje specijaliste ginekologije i akušerstva stekao je pre 23 godine. Od 2003. godine je laparoskopski instruktor, a zvanje primariusa je stekao 2010. godine. Poslednjih 13 godina izuzetno uspešno vodi Službu za ginekologiju, akušerstvo i neonatologiju u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici, sa pozicije načelnika te službe. Pored toga, dobro je poznat i trudnicama u Novom Sadu, gde radi kao konsultant u privatnoj ordinaciji Perinatal.
Doktore Dragane, u poslednjim godinama sve je više porođaja carskim rezom. Da li su razlog rizične trudnoće, ili pak izbor samih trudnica?
Moje lično mišljenje je da najveći uzrok povećanog broja carskih rezova leži u tome da se žene sve kasnije odlučuju za rađanje prvog deteta. Nije to čak ni samo stvar lične odluke, kada pričamo o tome da se sve češće karijera postavlja kao prioritet, nego su veći problem bolesti savremenog društva – od gojaznosti, povišenog krvnog pritiska, mioma, infekcija i veoma velikog problema neplodnosti.
Šta za Vas predstavlja posebno zadovoljstvo u poslu?
Nadovezujući se na prethodnu temu, apsolutno je to osećaj uspešno završenog operativnog zahvata, kada otklonimo problem kod žene, koji potpomogne da dođe do trudnoće. Ovo smatram izuzetno važnim delom mog posla i za mene predstavlja posebnu satisfakciju.
Naše čitateljke su nas zamolile da sa Vama porazgovaramo na temu laparoskopije – šta je laparoskopija i koje rizike nosi sa sobom?
Laparoskopija je minimalno invazivna procedura, gde se sa malim povredama na koži trbušnog zida mogu izvršiti skoro sve ginekološke operacije, a da pritom pacijentkinja trpi mnogo manji bol. Estetski kriterijumi su takođe maksimalno zadovoljeni i žena se brže uključuje u porodično i radno okruženje. Oporavak traje optimalno od 7 do 14 dana.
Da li na isti način možete da nam približite i histeroskopiju?
Histeroskopija je ulazak optičkim instrumentom kroz vaginu i materični vrat u materičnu šupljinu, čime se može obaviti samo pregled, što se naziva dijagnostička, ili i operativna histeroskopija, prilikom čega se može pristupiti otklanjanju polipa, mioma, pregrada, uraslih spirala, pripremi za postupak biomedicinski potpomognutih oplodnji itd… Histeroskopija u malom procentu nosi rizik od povrede materičnog zida, a pravilna priprema svakako te rizike svodi na izuzetno nizak nivo.
Ono što posebno zanima naše trudnice jeste amniocenteza. Možete li da nam kažete činjenice na ovu temu?
Amniocenteza je invazivni postupak uzimanja male količine plodove vode, specijalnom iglom kroz prednji trbušni zid, a pod kontrolom ultrazvuka. Plodova vosa se koristi za genetsko ispitivanje. Izvodi se između 16. i 20. nedelje trudnoće, ili u slučaju ispitivanja zrelosti pluća, pred kraj trudnoće. Radi se kod trudnica kod koji neki od neinvazivnih prenatalnih testova, rađen iz majčine krvi, pokaže povećan rizik za rađanje genetski oštećene bebe. Isto tako, radi se i kod trudnica starijih od 35 godina, ako ultrazvukom utvrdimo postojanje nekog od znakova koji prati genetsko oštećenje, ali i u slučaju da u porodici budućih roditelja postoje oboleli srodnici.
Rizik za gubitak trudnoće nakon ove intervencije je vrlo visok i iznosi 1-2%.
Doktorka Vesna, zamolili bismo Vas da nam date Vaše viđenje reproduktivne slike u Srbiji?
Srbija je jedna od država u Evropi sa najstarijim stanovništvom, pogođena je dugotrajnom ekonomskom krizom, što dovodi do sve kasnijeg rađanja prvog deteta i do niskog prirodnog priraštaja, uz veliki broj neplodnih brakova.
Ginekolog na primarnom nivou zdravstvene zaštite prvenstveno treba da vodi računa o očuvanju reproduktivnog zdravlja mladih, uz poseban akcenat na negovanju zdravog stila života.
Ono što mogu da zaključim je da najveću zabludu predstavlja uverenje da je profesionalna afirmacija važnija od reproduktivne. Ovo zna da bude greška koja skupo košta.
U poređenju sa starim vremenima, šta je to što trudnice danas imaju, a ranije nije bilo tako, što čini trudnoću bezbrižnijom?
Apsolutno je to dostupnost ginekologa u domovima zdravlja. Pored toga, uvođenje Double testova na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja, je svakako jako bitno. Dalje, formiranje genetskog savetovališta uz mogućnost kariotipizacije neinvazivnim prenatalnim testovima, koji se izvode iz malog uzorka majčine krvi su nešto što je zaista budućnost i predstavlja veliko olakšanje za trudnice.
Izvor: www.premiumgenetics.rs
